KAD ZBOG BORBE ZA VLAST I VIŠE PARA SPADNE MASKA UGLAĐENOSTI,OSTANE NERPIJATNO OBLIČJE Ovako izgleda kad teška vremena skinu navodnu pozlatu sa "elite" u Srbiji

U metežnim vremenima, a ovo u kojem živimo je školski primer takvog, najjasnije se vidi koliko je tanka, i od kakvog materijala, navodna pozlata kojom se zaogrće naša društvena elita.

Ili ruganja njegovog kolege iz Proglasa, Dragana Bjelogrlića, stanovnicima Obrenovca, Lazarevca, Borče… da „samo subotom idu u grad“, i da zato glasaju za Vučića. A ne za njega… Nije Bjelogrlić ni prvi ni poslednji takav, za takve narod kaže da im praziluk viri iz… donjeg dela leđa. Wanna be narodni vođa, Šolakov poslovni partner, osnivač neformalne i zaboravljene grupe Proglas prećutkuje činjenicu da je rođen u Opovu, da je živeo u Barandi (koja je i poslednji put listom glasala za Vučića), i da je dolazeći u Beograd ispred Borče skidao blatnjave gumene čizme i obuvao patike, jer je odatle počinjao asfalt.

Ali, ako u izjavama ove dvojice preovlađuju pokvarenost i licemerje, ono što govori Dušan Teodorović primer je kako politička ambicija bez pokrića dovodi do razilaženja sa zdravim razumom.

Ni od koga pitan, i ničim izazvan, ovaj je naš profesoor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za organizaciju saobraćaja od Evropske unije zatražio da uvede sankcije ćerki Aleksandra Vučića koja studira negde u Evropi jer je – pazite ovo – njen otac odbio da se sretne sa članovima Evropskog parlamenta koji su nenajavljeno i nepozvani došli u Beograd!

Nije nam poznata Todorovićeva porodična situacija, i ne zanima nas, ali smo sigurni da se ne bi složio da mu detetu, ili unučetu, neko uskrati pravo na obrazovanje zbog njegovog političkog angažmana. Čuj, ne bi složio! Delegacija EP u Beograd bi došla samo zbog toga! Ali kad je Vučić u pitanju, on smatra da je sve dozvoljeno. Da bi umesto Vučića došao na vlast, Teodorović gazi elementarne civilizacijske principe.

A kakav bi bio na vlasti, otkriva njegovo ubeđenje da je odbijanje jednog susreta sa članovima Evropskog parlamenta greh koji treba najstrože kazniti. On lično ni Evropskom parlamentu ni Evropskoj uniji ne bi stao ni na senku!

I da stvar bude tragikomičnija, ovaj čovek svakog meseca dobije hiljadu evra naših para, iz budžeta Srbije, po osnovu svoje pameti! Teodorović je, naime, član SANU!

Za nekoliko godina, videćete, u Akademiju nauka biće primljen i sadašnji rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić. I on se pod stare dane strastveno opredelio za politiku, a mogućnost za uspeh do vrha prepoznao je u studentskoj listi. Pisali smo već da ima nečeg nepriličnog, protivprirodnog, sramotnog i skaradnog u bezgraničnom povlađivanju „studentima“, laskanju njihovoj snazi, pohvalama apriornoj neiskvarenosti, i ohrabrivanju da traže da im se poveri upravljanje državom iako od znanja imaju samo veliku maturu.

Kad ovaj talas meteža prođe, sociolozi i psihijatri objasniće nam, valjda, kako je bilo moguće da zreli ljudi, ostvareni u svom poslu, sa ugledom u svom okruženju, izgube razum i sram samo zato što im je neko obećao visoko mesto na „studentskoj izbornoj listi“? Zašto su gubili dostojanstvo zbog jedne fatamorgane?

Jer, rektor Đokić jedan je od šampiona u podilaženju studentima, oni bi rekli u „uvlačenju“… zna se gde.

U smešnom strahu da ne ispadne iz kombinacija za visoki položaj kad blokaderi jednom pobede, ovaj je čovek prvo izdao instituciju koja mu je bila poverena kad je u jeku blokada odbio da sa predstavnicima države razgovara o normalizaciji situacije. Potom je i protivno zakonu širom otvorio vrata za političko delovanje na Univerzitetu, a sada već, rekao bi narod, glavinja bespućima blokaderske političke scene.

Na blokaderskom skupu održanom na Savindan Đokić je na alpinističkom pohodu kroz njihovo debelo crevo izjavio da su „mladi i obrazovani najvredniji deo našeg društva“.

Čovek prosto ne može da poveruje da se uvek iznova nađe neko ko ljude deli na vredne, kojima treba dati vlast, i manje vredne – manje obrazovane zadužene da rade, i starije – za logore. To je stara stvar, i ne bi zasluživala pažnju da zagovornik takve podele Đokić nije na čelu Beogradskog univerziteta.

Dokle?