"VOLIM PARTIZANSKE PESME, ALI BOMBE MORAJU DA PADNU" Član srpske delegacije o šok-izjavi Olbrajtove u Rambujeu i kako je Rugova zalutao u srpski deo dvorca

Nekoliko dana pre završetka konferencije pokušali su da dođu do kompromisa u razgovoru sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt. Umesto dogovora, ona im je poručila da "voli srpske partizanske pesme, ali da bombe moraju da padnu". Ovo otkriva član srpske delegacije Ljuan Koko.

Srpsku delegaciju predvodio je Ratko Marković, a činili su je i Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk i Vojislav Živković.

U delegaciji su bili i predstavnici manjinskih zajednica na KiM iz redova Bošnjaka, Turaka, Egipćana... Guljbehar Šabović, Zejnelabedin Kurejši, Faik Jašari, Sokolj Ćuse, Refik Sinadinović, Ibro Vajt, Ćerim Abazi.

Romsku zajednicu zastupao je tadašnji narodni poslanik i novinar RTV Priština Ljuan Koko.

U razgovoru za portal RTS, Koko objašnjava da je već prvih dana pregovora bilo jasno da zapadni medijatori ne žele postizanje suštinskog dogovora, a da je bombardovanje SRJ i dolazak međunarodnih snaga KFOR-a označilo i egzodus Roma sa Kosova i Metohije koji traje do danas.

Za njega je najporaznije što se ni 27 godina kasnije ne zna koliko je Roma ubijeno i nestalo posle dolaska mirovnih snaga na KiM juna 1999.

Bez spremnosti na dogovor

Konferencija u Rambujeu bila je posledica ozbiljnih oružanih sukoba i krize na KiM 1998. godine. Koko ističe da je srpskoj delegaciji bilo jasno da to neće biti mesto gde će se dogovoriti trajan mir.

"Odmah na startu smo videli da od pregovora neće biti ništa zato što nikada nismo dobili kompletan dokument šta sporazum podrazumeva, nego deo po deo. I dok smo rešavali neke generalne uopštene stvari, na onim ključnim stvarima su se stalno menjale brojke", kaže Koko.

Koko: Olbrajt je rekla da voli partizanske pesme, ali da bombe moraju da padnu

Tim međunarodnih posrednika u Rambujeu čiji su predstavnici tzv. Kontakt grupe: SAD, Velike Britanije, Francuke, Nemačke, Italije i Rusije.

„Postoje trenuci kada je istorija u rukama nekolicine ljudi. Rambuje je jedan od tih trenutaka. Sudbina Kosova, ali pre svega sudbina žena, muškaraca i dece koji tamo žive, zavisi od vas. Okvir je jasno definisan od strane Kontakt grupe: suštinska autonomija Kosova u okviru Srbije. Na vama je da pokažete odgovornost i hrabrost da donesete odluke koje mogu doneti mir i stabilnost regionu", poručio je u uvodnom govoru tadašnji predsednik Francuske Žak Širak.

 Ljuan Koko kaže da je njegov utisak o namerama Kontakt grupe u Rambujeu ostao isti i 27 godina kasnije.

"Nije bilo nikakve spremnosti, pogotovo nisu hteli mnogo da slušaju o položaju manjina na Kosovu i to je bio veliki problem. Nažalost, to je bila farsa u kojoj je Srbija teško oštećena", smatra Koko.

Albansku delegaciju u Rambujeu predvodio je Ibrahim Rugova, a među pregovaračima je bio i predstavnik tzv. OVK Hašim Tači.

Partizanske pesme i bombe

Koko kaže da nije bilo direktnih pregovora dve strane, niti odvojenih sastanaka, kako sa Tačijem tako i sa drugim albanskim predstavnicima.

"Jednom je Ibrahim Rugova slučajno zalutao u naše krilo dvorca i to je bilo sve od 'direktnih susreta'", navodi.

Dodaje da je srpska delegacija pokušala da dođe do kompromisa u direktnim razgovorima sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt.

Kao povod je iskorišćen njegov rođendan, 16. februar.

 "Posle prvih i drugih razgovora koji ničemu nisu vodili jer se uvek pojavljivao neki novi papir, došli smo na ideju da za moj rođendan bude pozvana američka sekretarka. I ona je došla na taj rođendan koji je delegacija organizavala za mene. Hteli smo da čujemo njeno mišljenje, a rekla je: 'Volim srpske partizanske pesme, ali bombe moraju da padnu.' Jeste bilo smešno, ali toliko je bilo i tragično. U stvari, ona je ozbiljno mislila da će tako biti, i tako je bilo", kaže Koko.

Nakon pregovora u Rambujeu usledili su novi sastanci u Parizu od 15. do 18. marta, ali takođe bez jasnog rezultata.

Pod pritiskom SAD albanska strana je prihvatila sporazum Kontakt grupe, a predstavnici SRJ su odbili da daju pristanak da NATO trupe prolaze kroz zemlju, a da na KiM budu raspoređene međunarodne snage pod okriljem UN.

"Momentalni egzodus" Srba i Roma sa KiM

Pretnja bombardovanjem SRJ ostvarena je 24. marta. Koko kaže da je to bio "momentalni egzodus" u kome su osim Srba najviše stradali pripadnici romske zajednice.

"Turci su našli model da se okrenu na tu stranu, a sve druge manjine su bile koncentrisane u nekim delovima i nekako su bili zaštićeni. Romi, kao i Srbi bili su svugde po Kosovu i ta hajka i teror koji je nastao: paljenje, lomljenje, ubijanje po velikim naseljima je značio kraj za romsku zajednicu", ističe Koko.

Objašnjava da je u periodu od par meseci više od 80 odsto Roma bilo prinuđeno da napusti Kosovo i Metohiju.

"Razne albanske snage: UČK i bande, ciljano su napadali i ubijali Rome koji ničim nisu bili umešani u sukobe. Ali, to je bio znak da moraju da napuste Kosovo", objašnjava.

 Prema ranijem popisu na prostoru KiM je bilo oko 98.000 Roma.

Koko kaže da ih je danas na KiM tek oko 10.000, a da vlasti u Prištini i među njima iniciraju podele.

Oni koji su otišli utočište su našli u centralnoj Srbiji, a zatim su otišli na Zapad.

"Sada se velika većina romskog naroda nalazi u Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, Danskoj...".

Koko je predsednik Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica.

Jedan od ciljeva ove NVO je i da se sazna tačan broj ubijenih Roma na KiM, ali i popišu svi nestali tokom i nakon rata 1999.

"Ne zna se koliko je ubijeno. Nažalost, ne zna se ni koliko je nestalo. Još uvek nemamo kompletnu dokumentaciju. Intenzivno tragamo za novim podacima, ali to ide teško. Teško dolazimo do ljudi koji će govoriti o svojim nastradalim članovima porodice. To je još uvek enigma. Strašno je kada ni posle 27 godina ne znamo ko su bile žrtve", navodi Koko.

Kurir.rs/RTS