PROF. DR DEJAN VUK STANKOVIĆ, MINISTAR PROSVETE: Plenumi su nestali, odluke donose dekani! Reforme u obrazovanju su najveći društveni izazov

Sistem je iz radikalne krize prešao u stanje funkcionalne normalnosti. Đaci i studenti su u klupama i amfiteatrima na predavanjima, profesori predaju i ocenjuju. Povećane su plate u prosveti, posebno visokom školstvu, isplaćeno je 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima, pokrenute su velike investicije, uložemo oko milijardu dinara u rekonstrukciju škola u Srbiji, oko 600 miliona u digitalizaciju, značajna je međunarodna prosvetna aktivnost, učenici elitnih srpskih škola postižu zavidne rezultate na olimpijadama znanja... Mimo svega pobrojanog, danas govorimo o reformi, a ne o krizi. Reforme u obrazovanju su najveći prosvetni, a verovatno i društveni izazov, jer je obrazovanje ključni društveni resurs za napredak naše države i naroda, ali i za individualno blagostanje i napredak pojedinca.

- Normalizacija vaspitnoobrazovnog procesa u osnovnim i srednjim školama i obnova obrazovno-naučnog procesa na univerzitetu. Zvuči možda isuviše jednostavno, ali pre godinu dana se nije podrazumevalo da je obrazovni sistem funkcionalan. Konkretno, danas su đaci u klupama, učitelji i profesori drže predavanja i ocenjuju đački napredak u znanjima i veštinama. S druge strane, na univerzitetima, studenti su u amfiteatrima, polažu ispite, profesori predaju i ocenjuju. Nema blokada, nestali su plenumi. Odluke donose dekani i nastavno-naučna i izborna veća fakulteta i odgovarajuća tela na univerzitetu. Imate redovnost nastave i postepeni napredak nastavno-obrazovnih i nastavno-naučnih aktivnosti. Činjenica je da su povećane plate u prosveti, posebno visokom školstvu, isplaćeno je 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima, zadržan je visok nivo studentsko-učeničkog standarda, pokrenuta je velika investicija u Nišu - rekonstrukcija studentskog doma vredna oko 10 miliona evra, i još mnogo toga... Iznad svega pobrojanog, danas govorimo o reformi, a ne o krizi, i to je značajan pomak.

Iako se pre godinu dana činilo kao maltene nemoguće da se studenti vrate u fakultetske klupe, stanje se ubrzo normalizovalo, a upisana je nova generacija brucoša. Ipak, javnost je šokirana tragičnom smrću studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, kad je otkriveno da je na fakultetima i dalje dozvoljeno okupljanje u prostorijama van radnog vremena, a konkretno na Filozofskom fakultetu i u Rektoratu nađena su pirotehnička sredstva, špricevi, gas-maske... Kakvo je stvarno stanje na srpskim univerzitetima? Da li je počeo inspekcijski nadzor na Filozofskom?

 - Tragedija na Filozofskom fakultetu nameće moralni imperativ da kao država postupimo odgovorno, a to pre svega znači u skladu sa zakonom. Policija i tužilaštvo vode istragu, utvrđuju činjenice i okolnosti koje su dovele do smrti mlade studentkinje istorije umetnosti. Takve stvari su apsolutno nedopustive. Kao resorni ministar sam od nadležne inspekcije zahtevao da, nakon tužilaštva i policije, ispita da li su i u kojoj meri poštovani zakonski nužni protokoli koji se odnose na zdravlje i bezbednost u okviru Filozofskog fakulteta. Želim da verujem da će istraga biti potpuna, precizna i nepristrasna. Razume se da niko nije unapred kriv, ali niko ne treba i neće biti izuzet od istrage, barem u domenu koji pokriva inspekcija ministarstva na čijem sam čelu. U cilju provere bezbednosti, Ministarstvo prosvete će pokrenuti inspekcijski nadzor na 250 visokoškolskih ustanova. Rezultate prvih nalaza inspekcije o stanju bezbednosti imaćemo za koju nedelju. Svi oni će biti javni.

Prema zvaničnim podacima, državne univerzitete u Srbije je prošle godine poželelo da studira znatno manje studenata nego prethodnih godina, a predsednik Aleksandar Vučić nedavno je otkrio da je rekordno mali broj studenata i diplomirao ove godine na BU. Koja je sudbina državnih fakulteta u Srbiji? Šta nas sve čeka ako se ovakvi trendovi nastave?

- Pomenuti negativni trendovi: slabiji upis i znatno manji broj diplomiranih studenata - direktna je posledica brutalne politizacije univerziteta, koja je isuviše dugo trajala. Biće potrebno dosta konstruktivnog i istrajnog rada da se poveća kvalitet nastave i podigne nivo koji bi omogućio preokret negativnih trendova u visokom obrazovanju. Bojim se da će u pogledu budućnosti državnog univerziteta važiti nepisano pravilo: šteta se lako i brzo napravi, ali teško se i dugo ispravlja. Ako se nauči lekcija o negativnim posledicama blokada, onda za državne univerzitete ima racionalne nade. U suprotnom, sledi erozija kvaliteta i još negativniji trendovi i po pitanju upisa, kvaliteta nastave i broja diplomiranih studenata. Šta god neko mislio o vlasti, autonomija univerziteta se ne brani njegovom brutalnom i nasilnom politizacijom, već striktnom depolitizacijom, bezuslovnim prihvatanjem načela zakonitosti u radu ustanove, uz nužne pedagoške korektivne mehanizme kada je reč o planu i programu i praksi studiranja.

Nakon događaja koje smo spomenuli, na balkon Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu izašao je rektor BU Vladan Đokić i održao zapaljiv govor koji su mnogi doživeli kao strogo politički. Više puta ste rekli da fakulteti nisu mesta za političko delovanje, ali koje uopšte mehanizme ima država da spreči zloupotrebu i fakulteta, ali i samih studenata?

- Dok se ne promeni Zakon o visokom obrazovanju i ne poveća uticaj države na upravljačke strukture fakulteta, moć države da spreči zloupotrebu studenata i visokoškolskih ustanova je prilično sužena, a mehanizam opozivanja dekana je složen postupak koji nužno ne vodi razrešenju onih za koje, bez razumne sumnje, postoje dokazi da su zloupotrebili autonomiju univerziteta u dnevnopolitičke svrhe. Stoga apelujem na svest i savest dekana i rektora koji zloupotrebljavaju fakultete zarad svojih političkih agendi da odustanu od političke upotrebe univerziteta. Mimo radnog vremena i van prostora visokoškolskih ustanova, ima i više nego dovoljno javnog, posebno medijskog prostora za bavljenje politikom. Što se tiče govora "političke ličnosti u nastajanju" Vladana Đokića - ne bih ga komentarisao. Toliko relevantnim smatram njegov performans na balkonu.

Koji su najveći izazovi i zadaci koji čekaju obrazovni sistem u Srbiji u narednom periodu? Šta su vaši prioriteti kao ministra obrazovanja? 

- Unapređenje nastavnog procesa, saznajno kompetentniji i motivaciono snažniji nastavnici i učenici, tehnološki inoviran proces nastave i vrednovanja stečenog saznanja, digitalna transformacija procesa obrazovanja, otvorenost obrazovnog sistema, uvođenje i primena veštačke inteligencije, povezivanje našeg obrazovnog sistema s vodećim regionalnim, evropskim i svetskim univerzitetima, značajna rekonstrukcija i izgradnja obrazovnih ustanova, usmerenost na tehničke, prirodne nauke i matematiku, ali i svest o društvenoj odgovornosti i patriotskoj vrlini obrazovnog sistema, nastavnika i učenika. Jednom rečju, prioritet je osmišljena i postupno sprovedena obrazovna revolucija. Obrazovanje prilagođeno duhu vremena, dinamici tržišta i tehnoloških inovacija, ali i obrazovanje mladih samosvesnih ljudi aktivno uključenih u društveni i politički život, svesnih ideala slobode i jednakosti patriotske vrline. Primarni cilj obrazovanja je društveni progres, lično i opšte blagostanje.

Postoji li neki novitet, poput novog programa ili smera, koji đaci, odnosno brucoši mogu očekivati u narednoj godini? 

- Pre svega, naša je dužnost da obezbedimo nesmetan, razumljiv i korektno organizovan prijemni ispit za srednje škole. Budući srednjoškolci su već upoznati sa svim relevantnim činjenicama i okolnostima koje se odnose na za njih izuzetno važnu proveru znanja. Regularnost prijemnog ispita prošle školske godine bila je nagoveštaj kraja duboke obrazovne krize kroz koju smo tada prolazili. Inoviran je plan i program rada za prvi razred gimnazije, a u protekloj školskoj godini uveli smo 34 nova obrazovna profila u stručne škole! Ove godine će biti pridodata još četiri nova stručna profila, za će prema sadašnjim indicijama vladati veliko interesovanje. Moramo da idemo u korak za zahtevima vremena i tržišta. Stalna reforma stručnih škola zasnovana je na prilagođavanju zahtevima tržišta i naučno-tehnološke revolucije. Hoćemo da stvorimo učenike koji poseduju dovoljno kompetencija, znanja i praktičnih veština koje omogućavaju njihovo prilagođavanje dinamičnim uslovima tržišne utakmice i tehnoloških inovacija!

Reforma podrazumeva i nov pristup učenju. Ono se više ne povezuje strogo s količinom reprodukovanih činjenica i naučenih pojmova, već se vezuje za ishode, koji vode ka formiranju sistema rasuđivanja. Konkretno, nije neophodno znati definiciju metafore kao stilske figure u književnom delu, već je suštinski važno za učenika da metaforu zna da prepozna u konkretnom književnom tekstu. Istovremeno, umesto jurnjave za brojem nastavnih jedinica koje treba da kontinuirano predaju i ispitaju, nastavnici će se usklađivati kako da predstave određeni predmet proučavanja iz perspektive više naučnih disciplina koje su povezane. Tako će se istovremeno podstaći i radoznalost đaka, ali i ukazati na složenost svakog predmeta naučnog istraživanja ili svakodnevnog iskustva. U pedagoškom smislu, ishod reforme treba bude sposobnost svakog učenika da brže i efikasnije uči.

Kurir Politika/Jelena Pronić