OPOZICIJA OPET POKREĆE PRIČU O PRELAZNOJ VLADI! Analitičari: Pokušaj pakovanja stare robe u novu ambalažu, nema prečice do vlasti bez polaganja računa biračima
Opozicija ponovo poseže za starim, već potrošenim pričama, pokušavajući da idejom o prelaznoj vladi zamaskira haos u sopstvenim redovima i propast ujedinjenog nastupa blokadera na izborima. Oročena vlada opet je predstavljena kao ozbiljno političko rešenje o kojem se povela debata i u nedelju u emisiji "Utisak nedelje" na Novoj S, ali su reči lidera Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića i profesora Mila Lompara više ličile na pokušaj prikrivanja očigledne slabosti i bezidejnosti nego na stvarnu strategiju, ocenjuju sagovornici Kurira.
Kao i u svim polemikama prethodnih dana, tako je i ova trebalo da ponudi odgovor na ključno pitanje - da li opozicija na izbore treba da ide u jednoj, dve ili više kolona. Jasnog odgovora nije bilo ali se u postizbornu jednačinu ubacio koncept oročene vlade, o kojem tek nema ni naznaka od dogovora. Naši sagovornici podsećaju da je reč o ideji koja nije nova i da je već jednom doživela neuspeh, i to upravo među onima na koje se opozicija sada ponovo poziva. Kada su opozicioni akteri pre godinu dana pokušali da ovu inicijativu nametnu takozvanim studentima u blokadi, naišli su glatko odbijanje.
Uprkos tome, opozicija očigledno ne odustaje. Razlog je prilično jasan: nedostatak jedinstva i nemogućnost da se postigne dogovor čak i oko elementarnih stvari, poput zajedničkog izbornog nastupa. Umesto da se suoče sa tim problemom i ponude konkretna rešenja, pojedini opozicioni lideri pribegavaju već viđenim formulama koje bi trebalo da ostave utisak aktivnosti i inicijative.
Politički analitičar Dejan Lisica kaže za Kurir da povratak ideje o prelaznoj vladi jeste pokušaj pakovanja stare robe u novu ambalažu, iako je rok upotrebe odavno istekao.
- Studenti-blokaderi su pre godinu dana glatko odbili ovakav koncept, ali ne zbog neke preterane vizionarske mudrosti, već zbog činjenice da se i sami nalaze u vrtlogu međusobne borbe za isto biračko telo, gde jedni drugima predstavljaju veću smetnju nego što su saveznici. Danas, kada se ista priča izvlači iz fioke, ona više zvuči kao očajnički pokušaj da se zamaskira surova realnost opozicionog delovanja, odnosno hronično nejedinstvo i potpuna nesposobnost da se postigne dogovor čak i oko najosnovnijih tehničkih pitanja, poput zajedničkog sastanka o izbornim uslovima. Umesto da građanima ponude jasnu platformu, lideri opozicije se ponovo skrivaju iza koncepta prelazne vlade, koristeći ga kao dimnu zavesu za unutrašnje sukobe i realno loše stanje u svojim redovima. Jasno je da je ovaj predlog zapravo samo prečica do vlasti bez prethodnog polaganja računa biračima, kojom pokušavaju da prikriju sopstvenu nemoć da se okupe čak i za istim stolom - ocenjuje Lisica.
On smatra da je prozirna namera opozicije da se kroz ovu temu veštački kreira privid velike političke strategije, dok se u pozadini raspadaju i poslednji pokušaji zajedničkog izbornog nastupa.
- Građani teško mogu ponovo zagristi isti mamac, jer prelazna vlada u ovom kontekstu ne deluje kao put ka demokratiji, već kao pokušaj političkog preživljavanja grupacija koje se međusobno glođu oko istih glasova. Dok se opozicija zabavlja teorijskim raspodelama resora u vladi koja ne postoji, stvarnost ih surovo demantuje svakim neuspelim sastankom, ostavljajući utisak da je cela priča samo paravan za prikrivanje rasula koje vlada unutar njihovih organizacija - zaključuje Lisica.
Za političkog analitičara Srđana Baraca ponovno otvaranje priče o prelaznoj vladi deluje kao priprema terena za odbijanje izbora a ne kao ozbiljan politički plan.
- Opozicija danas nema dogovor ni o osnovnim stvarima. Ko s kim razgovara, u kom formatu nastupa, da li ide u jednoj ili više kolona i kakav joj je izborni plan? Zato se u javni prostor ponovo ubacuje tema prelazne vlade kako bi se prikrilo ono što je očigledno duboko nejedinstvo i nesposobnost da se postigne dogovor čak i o običnom sastanku. Sličan pokušaj postojao je i ranije ali su ga studenti tada jasno odbili. Nisu želeli da budu paravan za opozicione kalkulacije niti da njihova energija posluži kao zamena za ono što opozicija sama nema organizaciju, jedinstvo i političku odgovornost - kaže barac za Kurir.
On smatra da zbog toga ova priča sada više liči na pravljenje alibija.
- Ako deo opozicije odluči da ne izađe na izbore ili ako na njima doživi neuspeh unapred se gradi narativ da problem nisu oni već nepostojanje uslova i izostanak prelazne vlade. Izbori se ne mogu zameniti televizijskim konstrukcijama. Ako neko želi vlast mora da izađe pred građane sa jasnim programom ljudima i odgovornošću. Prelazna vlada bez izbora i bez jasnog legitimiteta nije demokratsko rešenje već politički manevar. Zato mislim da se ovde ne priprema prelazna vlada već izgovor za izbegavanje izbora - naglašava Barac.
· Reaguj