icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SUKOB KOJI JE ISPRETURAO ČITAVU EVROPU: Stvarno Veliki rat
Foto: Arhiva

100 godina od kraja prvog svetskog rata

SUKOB KOJI JE ISPRETURAO ČITAVU EVROPU: Stvarno Veliki rat

Specijal

Po završetku rata došlo je do iscrtavanja novih granica u Evropi. Nestala su četiri carstva: Nemačko, Austrougarsko, Tursko (Osmansko) i Rusko, a stvoreno je nekoliko novih država, među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, potonja Jugoslavija.

Oružani sukob koji je počeo napadom Austrougarske na Srbiju 1914. godine, a onda zahvatio Evropu kao požar, doneo je milione mrtvih i ranjenih i nove granice na kontinentu


Poslednje primirje u Prvom svetskom ratu potpisale su Srbija i Mađarska u Beogradu 13. novembra.


Gotovo svaki četvrti vojnik poginuo


Prvi svetski rat trajao je od 1914. do 1918. godine.


Pod oružjem je u operacijama učestvovalo više od 70 miliona ljudi. Na jednoj strani bile su sile Antante: Srbija, Crna Gora, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Japan, Grčka, Rumunija, SAD i Italija (od 1915). A na drugoj Centralne sile - Nemačka, Austrougarska, Bugarska, Turska i Italija (do 1915).


Italija je promenila stranu kad su joj sile Antante obećale, po svršetku rata, deo južnoslovenskog Jadranskog primorja: deo Dalmacije, Istru, Goricu, Kvarnerska ostrva i grčka ostrva Dodekanez.


Od evropskih zemalja, Holandija, Švajcarska, Španija i skandinavske države bile su neutralne.


U ratu je poginulo više od 15 miliona ljudi, 20 miliona je ranjeno, a učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja.


Potpisivanje sporazuma


Rat koji je počeo napadom Austrougarske na Srbiju 1914, okončan je nizom mirovnih sporazuma 1918. godine. Bugarska je prva potpisala primirje, 29. septembra 1918. u Solunu, a Tursko carstvo kapituliralo je 30. oktobra na grčkom ostrvu Limnos. Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Đusti blizu Padove, u Italiji.


U Nemačkoj je izbila revolucija i 9. novembra proglašena je Republika, a nemački car Vilhelm II pobegao je u Holandiju, gde je dobio azil. Dva dana kasnije, 11. novembra, u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompjenj blizu Pariza, potpisano je primirje sa Nemačkom.

 

„Nakon potpisivanja primirja koje je okončalo Prvi svetski rat. Fotografija je snimljena u Kompjenjskoj šumi. General Foš je drugi zdesna“
„Nakon potpisivanja primirja koje je okončalo Prvi svetski rat. Fotografija je snimljena u Kompjenjskoj šumi. General Foš je drugi zdesna“foto: Arhiva

Formalno stanje rata između dve strane trajalo je još oko sedam meseci, sve do potpisivanja Versajskog mira sa Nemačkom, 28. juna 1919. godine.


Mirovni sporazumi sa Austrijom, Mađarskom, Bugarskom i Osmanskim carstvom potpisani su kasnije.


Poslednje primirje u Prvom svetskom ratu potpisale su Srbija i Mađarska u Beogradu 13. novembra.


Po završetku rata došlo je do iscrtavanja novih granica u Evropi.


Nova karta Evrope


Nestala su četiri carstva: Nemačko, Austrougarsko, Tursko (Osmansko) i Rusko.


Nemačko carstvo izgubilo je svoje kolonije, proglašeno je odgovornim za rat i prinuđeno da plaća veliku odštetu.


Austrougarsko carstvo je raspušteno, a od njegovih teritorija stvorene su Austrija, Mađarska i, u potpunosti nove države, Čehoslovačka i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, potonja Jugoslavija.


Tursko carstvo je ukinuto, teritorije carstva van Anadolije (od kojih su kasnije nastale nove države na Bliskom istoku) dodeljene su na staranje silama Antante, dok je jezgro Osmanskog carstva reorganizovano u Republiku Tursku. Takođe, stvorene su države Jermenija i Gruzija.


Ruska imperija, koja je ranije istupila iz rata (nakon Oktobarske revolucije 1917. godine), izgubila je veliki deo teritorije na zapadu na kojoj su stvorene nove države: Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, a Rusija je postala deo Sovjetskog Saveza.

Ratne igre oko vagona

HITLEROVA OSVETA

 

foto: Arhiva

Te 1918, kada su Nemci potpisali akt predaje, niko nije mogao da zna da će isti vagon 22 godine kasnije biti ponovo upotrebljen u istu svrhu.


Na početku Drugog svetskog rata, Hitlerove armije za nekoliko nedelja pregazile su Francusku. Firer je odlučio da Francuzi potpišu kapitulaciju baš tamo gde se Nemačka predala 1918. godine.


Naredio je da se iz muzeja dopremi vagon u kojem je 22 godine ranije potpisan mir u Prvom svetskom ratu, kako bi se revanširao za poniženje koje je, smatrao je, Francuska nanela Nemačkoj. Da bi osveta bila potpuna, Hitler je čak seo na ono mesto na kojem je 1918. godine sedeo francuski maršal Foš.

 

Kurir.rs/Momčilo Petrović/Foto: Arhiva

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.