Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz okomitu stenu, visoko u Ostroškoj gredi, na petnaest kilometara od Nikšića. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom.
Omiljeno je mesto hodočašća pravoslavnih vernika, ali i pripadnika drugih konfesija, katoličke i muslimanske, jer se veruje da je molitva pred svetim moštima isceliteljska i čudotvorna.
Kompleks manastira Ostrog čine dva dela. Veći je Donji manastir, smešten oko Crkve Svete Trojice, sagrađene 1824. godine, oko koje je većina manastirskih objekata, uključujući i konak. Gornji ili „Beli“ usađen je u stenu, i do njega vodi uspon uskom stazom dugom tri kilometra. Čine ga dve malene pećinske crkve, od kojih je jedna posvećena Svetom krstu i ukrašena freskama, koje su u 17. veku radili srpski zografi Jovan i Radul, a koje prikazuju Svetog Savu i Svetog Vasilija Ostroškog i scene iz Hristovog života i velikih praznika.
Druga crkvica posvećena je Vavedenju Bogorodice i u njoj su u jednom kovčegu mošti Svetog Vasilija Ostroškog, koji je u 17. veku osnovao manastir na mestu usamljenih isposnica u kojima se podvizavao Sveti Isaija od Onogošta.
Vasilije je bio vladika zahumsko-hercegovački od 1639. do 1671. godine i u Ostrog je s monasima došao iz hercegovačkog manastira Tvrdoša, koji su porušili Turci.
Današnji izgled manastir je dobio između 1923. i 1926. godine, nakon obnove posle požara koji je uništio veći deo manastirskog kompleksa Ostroga.
Kad je 1878. godine stvorena Zahumsko-raška eparhija, manastir Ostrog je određen za njeno privremeno središte, do uređenja vladičanske rezidencije u Nikšiću. Manastir je ostao u sastavu Zahumsko-raške eparhije sve do 1931. godine, kad je ova eparhija ukinuta i priključena Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, u čijem se sastavu nalazi i danas.
Manastir Ostrog je jedan od najposećenijih na Balkanu. Kaže se: Jerusalim je daleko, na Hilandar ne mogu žene, a Ostrog je dostupan svima.
Kako stići
Manastir Ostrog nalazi se na oko 50 kilometara od Podgorice i na svega petnaestak kilometara od Nikšića. Ova dva velika crnogorska grada povezuje magistralni put pa je putovanje do Ostroga jednostavno i brzo.
Od podgoričkog aerodroma do Podgorice je svega desetak kilometara, a odatle se autubusom prema Ostrogu putuje oko sat vremena. Autom sa Primorja može se iz Risna starim putem za Nikšić, ili preko Budve, Cetinja i Podgorice. Iz pravca Beograda autom, put takođe vodi preko Podgorice, a ako se dolazi iz Republike Srpske, ide se preko Nikšića.
Kako se vladati
Od 1678. godine, kad su mošti Svetog Vasilija izvađene iz zemlje a narod počeo da ga proslavlja kao svetitelja, praznuje se dan kad se Sveti Vasilije upokojio - 29. april po starom, odnosno 12. maj po novom kalendaru. To je zavetni praznik - dan kad se ništa ne radi osim što se ide u crkvu i svečano praznuje. Pored ovog praznika manastir se najčešće posećuje na Petrovdan, Ilindan i Veliku Gospojinu. Ali dolazi se i ostalim danima, preko cele godine - njegove dveri otvorene su svim pobožnim ljudima u svako doba dana i noći.
U manastir ne možete ući golih nogu i ruku, što znači da muškarci moraju obući duge pantalone, a žene duge suknje, kao i majice dugih rukava. Od žena se očekuje da kosu prekriju maramom, ali i da obrate pažnju na obuću - da to ne budu papuče ili sandale, odnosno da im pete ne budu gole.
Vernici mogu da prenoće u konaku Donjeg ili Gornjeg manastira, ali su konaci često puni pa pristigli spavaju ispred manastira. Za njih su obezbeđena ćebad kako bi izdržali hladne noći.
Posetioci manastira mogu da na papiru napišu želje za svoje žive i upokojene, koje će tokom neke od liturgija sveštenici ovog manastira pročitati pred Bogom i Svetim Vasilijem Ostroškim. Pored manastira postoji i jedna odaja u pećini predviđena za paljenje sveća za žive i upokojene.
Poklonici sa sobom mogu u manastir da donesu i neke lične stvari svojih bližnjih ili svoje, da bi bile osveštane pored kivota Svetog Vasilija Ostroškog. Takođe, bratstvu manastira može se doneti poklon - šećer, kafa, ulje, peškir, sapun... ali se mogu ostaviti i prilozi u novcu. To, naravno, nije obaveza, već stvar dobre volje i želje onoga ko posećuje manastir.
Darovi se stavljaju u korpu okačenu na zidu s leve strane pre ulaza u prostoriju u kojoj se nalaze mošti Svetog Vasilija.
Na ulazu u portu Gornjeg manastira postoji izvor na kojem se uzima osveštana voda i nosi kući, gde se čuva kao zaštitnik doma i porodice.
Iz manastira Ostrog, osim osvećene vodice, nose se ulje, tamjan, nafora, ikonica ili krst od tisovine. Ovim osvećenim stvarima mažu se ili škrope oni koji nisu mogli da dođu lično svecu na poklonjenje.
Uspinjanje do Gornjeg manastira smatra se malim hodočašćenjem. Od vernika se očekuje da stazu dugu tri kilometra pređu bosi, a nisu retki ni slučajevi da ovaj put, koji se smatra putem pročišćenja, ljudi prelaze na kolenima.
Inače, odavno se veruje da posetu manastiru ne valja dugo planirati niti unapred o njoj pričati.
Kaže se da se na Ostrog dolazi s verom i molitvom, a odlazi sa mirom i srećom.
Onaj koji izgovara ime Svetog Vasilija treba da ustane, prekrsti se, i s poštovanjem doda „Slava mu i milost.
Sve tekstove o manastiru Ostrog i Svetom Vasiliju Ostroškom možete pročitati u SPECIJALU O OSTROGU u štampanom izdanju KURIRA za ponedeljak 24. juna.
Kurir.rs/Momčilo Petrović/Foto: Shutterstock
