ARMSTRONG PRVI KROČIO, A OLDRIN PRVI MOKRIO NA MESECU: Zanimljivi detalji o spuštanju prvih Zemljana na satelit naše planete

Kada idući put prošetate kroz vedru noć i vidite Mesec, pomislite na Nila i namignite mu - napisala je porodica Nila Armstronga tog 25. avgusta 2012, kada je slavni astronaut preminuo, a baš sada više nego ikad treba mu namignuti jer je prošlo 50 godina otkako je noga tog čoveka kročila na Mesec i otvorila novu eru čovečanstva.

Tog 16. jula iz Svemirskog centra „Kenedi“ na Floridi lansirana je istorija. Sevali su blicevi u bazi NASA, astronauti su se smeškali u svemirskim skafanderima kreiranim u firmi koja proizvodi ženski donji veš. Gomila naroda i brojne VIP zvanice tiskali su se na toplom danu nekoliko milja dalje... I ne sluteći da NASA strahuje šta će biti s njima ako raketa eksplodira.

Alo, ovde predsednik

Tri, dva, jedan... krenulo je... Svi podigoše dlanove iznad očiju, vatreni rep ode u nebo... Nil Armstrong, komandant posade, Edvin (Baz) Oldrin, pilot u lunarnom modulu „Orao“, i Majkl Kolins, pilot komandnog mogula „Kolumbija“, otišli su u nezaborav. Četiri dana kasnije Armstrong je kročio na Mesec i pobio američku zastavu na jedini prirodni Zemljin satelit. Planeta je sve to gledala u direktnom prenosu, istorija je ispisana zajedno sa prvim rečima na Mesecu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!“

Dvadeset minuta kasnije i Oldrin je iz lunarnog modula kročio na Mesec, a dok se spuštao niz merdevine, mokrio je koristeći specijalnu kesu u skafanderu. I tako, iako mu se nije dalo da prvi kroči na Mesec, što je silno želeo, ušao je u istoriju time što je prvi mokrio na Zemljin satelit. A neviđeno se trudio da isposluje u NASA da bude komandant posade, pa je čak neposredno pred let u četiri oka molio Armstronga da njemu prepusti palicu, što je ovaj glatko odbio. Kolins je sve vreme kružio u Mesečevoj orbiti u „Kolumbiji“, tako blizu, a tako daleko.

A onda je predsednik SAD Ričard Nikson slavodobitno i u inat Moskvi obavio „najznačajniji telefonski poziv u istoriji“ - iz Ovalnog kabineta razgovarao je sa astronautima.

Bilo je to u jeku Hladnog rata, kada su SAD zadale težak udarac SSSR. Svemirska trka krenula je mnogo ranije, još kad je SSSR 1957. lansirao „Sputnjik“, prvi satelit u orbiti, bolelo je SAD i kada je Jurij Gagarin bio prvi čovek ikoji je odleteo u svemir 1961, pa i kad je to uradila Valentina Terješkova, kao prva žena, 1963. Ali i kada su Sovjeti 1966. „Lunu 9“ spustili na Mesec, što je bila prva sonda na tlu u svemiru. I, najzad, došao je i taj dan - Amerikanac je bio taj koji je prvi kročio na Mesec.

Majstor s penkalom

I taman kad je stvar uspela na ponos čitave Amerike - problem! Kada su se dvojica astronauta vratila u modul kako bi krenula put Zemlje, ukapirali su da je prekidač koji upravlja motorom za poletanje polomljen. Iako je u vazduhu visilo da će zato ostati na Mesecu, Oldrin je opušteno odspavao čekajući da kontrolna misija iz Hjustona javi šta im je činiti. A kad su javili da vrati prekidač u ležište kako zna, to mu je uspelo pomoću penkala!

S Meseca su se izbavili, ali je trebalo sleteti na Zemlju. Prizemljili su se živi i zdravi u Tihom okeanu, iako je svoj trojici stala knedla u grlu kada su, pred polazak na put, potpisivali polise životnog osiguranja.

Svedočenje sina HRUŠČOV JE POGLEDAO U MESEC I VIDEO - NIŠTA!

Sergej Hruščov, sin tadašnjeg predsednika SSSR Nikite Hruščova tog 20. jula 1969. bio je s ocem: „Putovali smo i zaustavili se kod Černobilja. Prijatelj je imao je teleskop. Hvalili smo se kako ćemo biti prvi na Mesecu. Ali, kao i svi drugi ljudi na svetu, sada smo ponosni na čovečanstvo. Pogledali smo kroz teleskop prema Mesecu i videli smo - ništa."

I za ne daj bože NIKSONOVA DVA GOVORA

Ričard Nikson imao je dva govora - slavodobitni i onaj ako ostanu a Mesecu.

- Ovi hrabri ljudi znaju da nema načina da ih izbavimo. Ali znaju i da se u njihovoj žrtvi krije nada u budućnost celog čovečanstva - stajalo je u potonjem.

Putni nalog za Mesec NADOKNADA ZA LET 33 DOLARA!

Imali su i putne naloge za odlazak na Mesec, a Oldrin je za let Hjuston-Mesec tražio nadoknadu od 33,31$! Piše da je putovao „vladinim vozilom“ i „vladinom svemirskom letelicom“.

Sve po propisu KAMENJE NA CARINI

Ni sa Meseca se ne može vratiti bez prolaska carine, što pokazuje dokument koji je Oldrin svojevremeno objavio - sva trojica su morala da popune i formular i prijave „kamenje s Meseca“ i „uzorke prašine s Meseca“.

O SLAVNOM TRIJU

Nil Armstrong STRAHOVAO ZA ŽIVOT SINOVA

Upamćen je po skromnosti, ali je bio uplašen za sinove Marka i Erika zbog pretnji koje je dobijao.

- Tata je bežao od slave zato što nije želeo da se bratu i meni dogodi ono što se desilo sinu Čarlsa Lindberga - rekao je Mark, misleći na čoveka koji je prvi preleteo Atlantik, a čija je beba oteta i ubijena iako je platio otkup. Armstrong je rođen 5. avgusta 1930. u Vapakonetu u Ohaju, a preminuo je usled komplikacija posle operacije srca.

Baz Oldrin ALKOHOL I NERVNI SLOM

Oldrinova majka devojački se prezivala Mun (mesec). Breme slave uništilo ga je, odao se alkoholu i doživeo nervni slom, a rođena deca su ga tužila da pare razbacuje na prijateljice. Rođen je 20. januara 1930. u Glen Ridžu u Nju Džerziju kao Edvin Judžin Oldrin Mlađi, a kako ga je mlađa sestra zvala Buzzer (pokušavajući da kaže brat - brother), ostao mu je nadimak Baz (Buzz), pa je 1988. i zvanično promenio ime u Baz.

Majkl Kolins ZABORAVLJENI ASTRONAUT

Kolins, koji je upravljao komandnim modulom u Mesečevoj orbiti nije ni kročio na Mesec, pa je ostao zaboravljen. Tako su ga i prozvali, a on je u autobiografiji zapisao da je to OK. Rođen je 31. oktobra 1930. u Rimu, dete je diplomate.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić Foto: Privatna arhiva