Dok je Nikolaje Čaušesku nazdravljao s liderima u Moskvi, jedna mala grudva snega se zakotrljala Temišvarom: 16. decembra 1989. godine rumunske vlasti su htele da isele iz stana mađarskog sveštenika Lasla Tekeša. Počele su demonstracije i ubrzo se okupilo oko 5.000 ljudi. Došlo je do velikih sukoba s vojskom i policijom.
22. decembra u 11 sati Čaušesku je proglasio vanredno stanje u celoj zemlji.
Sat kasnije došlo je do iznenadnog bratimljenja naroda i vojske i oni su zajedno krenuli ka predsedničkoj palati. Nikolaje i Elena beže helikopterom u nepoznatom pravcu.
Više hiljada ljudi osvojilo je zgradu radija i televizije u Bukureštu i od tog momenta, prvi put u istoriji, revolucija se direktno prenosila.
Prve ekipe naših reportera, među kojima sam bio i ja, ušle su u Rumuniju. Krvavi nemiri u Temišvaru su bili u toku. Želeći da snimimo sukob sa Sekuritateom (zloglasnom rumunskom policijom), otišli smo u naselje Lipove. Iznenada smo se našli pod kišom metaka i zalegli, dok se po nama obrušavao malter sa zida u kome su završavali meci. To je trajalo nekih pola sata, dok nismo otrčali do zgrade sa koje se video gradski zatvor. Bio je pun „protivnika naroda“.
U smiraj dana smo otišli u gradsku bolnicu da odnesemo zavoje i lekove. Svaki minut stizala su vozila s povređenima. Detonacije su se čule oko bolnice. Dok je snimatelj snimao vojnika koji je pogođen u glavu i izdahnuo na operacionom stolu, saopštili su nam da je put oko bolnice presečen i da nećemo moći da se vratimo.
Rekoše, policija će večeras pokušati da zauzme bolnicu. Zato je toliko bilo povređenih. U bolnici je naređeno da se pogase svetla zbog bezbednosti. Smestili su nas u jednu sobu s ranjenicima.
Čaršavi nisu bili beli i kad su se oči privikle na mrak, videli smo da je to krv na njima. Obučeni smo legli ne znajući šta sledi. Gledali smo kako dva projektila pogađaju susednu zgradu i ona počinje da gori.
Negde iza ponoći nastala je neopisiva galama. U sobu su utrčali lekari i rukama nam pokazivali da hitno krenemo s njima. Odveli su nas u neku sobu i pokazali na televizor.
Videli smo čuvene snimke gde preki sud osuđuje par Čaušesku na smrt.
Već ujutro pucnjava je utihnula. Pogubljenje su videli i pripadnici policije, koji su shvatili da je sve gotovo. Srušen je omraženi sistem.
Gradom su se vijorile rumunske zastave s rupom. Bila je isečena zvezda petokraka, simbol komunističkog režima. Slikao sam se s njom i pustio u izveštaj. Iz Beograda su mi javili da to nije bilo mudro, jer je petokraka bila simbol Jugoslavije.
Rumunija je tada bila vek iza nas.
Nama su tek usledile „godine raspleta“, skidanje petokrake, ratovi, krvavi raspad zemlje, sankcije, inflacija... Dve i po teške decenije.
A revolucija u Rumuniji trajala je tačno 10 dana, nakon čega je započeo novi život ove države.
Rumuni su bežali od bede i rata, a mi išli u tom pravcu.
Oni su danas u Evropskoj uniji.
A gde smo mi?
Naša televizija ispisala istoriju
TV BEOGRAD DIREKTNO PRENOSILA REVOLUCIJU, A PREUZIMALI JE U AMERICI, BRITANIJI, JAPANU, BRAZILU...
Televizija Beograd direktno je prenosila rumunsku revoluciju i bio je to prvi put u istoriji da je jedna revolucija direktno prenošena. Tadašnja Televizija Beograd postavila je visok zadatak svim svetskim medijima, a njeni novinari i snimatelji bili su i u Bukureštu i u Temišvaru.
- Radijski i televizijski poslenici osigurali su da budemo očevici i svedoci događaja koji su nekoliko dana potresali svet. Iako podaci još nisu sasvim sređeni, već sada znamo da su direktan prenos s Vršačkog brega preuzimale sve zemlje članice Evrovizije, zatim Mađarska, Bugarska, tri najveće američke TV mreže, britanski Skaj čenel i Visnjuz, tri japanske TV stanice, brazilska O Globo i druge, a preko 2.500 minuta izveštaja naših novinara s lica mesta otišlo je takođe u svet putem 200 izveštaja - pisalo je u izveštaju tadašnjeg sekretara za informacije Saveznog izvršnog veća Darka Marina, a preneo RTS.
Kurir.rs/ Foto: Dragan Kadić
