Za 29. novembar u socijalizmu je padao sneg. Radnje su bile zatvorene, gradske ulice - osim onih strmih, zgodnih za sankanje - puste, a prozori zamagljeni od krčkanja obavezne sarme. Po selima je bilo mnogo življe, ali ne zato što su tamo manje voleli Jugoslaviju.
Po selima i prigradskim naseljima 29. novembra klale su se svinje.
Vrat i kolenica
Za praznik zvani Dan republike, naime, samo baksuzi i zaposleni tamo gde se moralo nisu radili dva dana. Ostali su imali četiri - ako se praznik lepio za vikend, ili pet neradnih dana - kad se praznik spajao s vikendom, kako se to u socijalizmu govorilo.
E, ti su dani bili idealni za svinjokolj, disnotor, zabijačku, svinjsku daću...
Meso se obradi i ostavi na stranu, a mast istopi. Čvarci se stave u vanglu, pa ih deca čuvaju od mačaka i jedu musavim prstima dok im ne pripadne muka. Dobar majstor odvoji za dimljenje vrat, englesku, tirolsku i mesnatu slaninu, pa kolenice, špic rebra, kosti i nogice.
Kasnije se prave švargle, džigernjača i krvavice. Poslednjeg dana praznika ručice torbi pucaju dok ih radni ljudi i građani tegle sa autobuske stanice do svojih solitera, a „holesterol u vazduhu može nožem da se seče”!
Rizling
Oni retki koji nisu imali rodbinu na selu, ili s njom bili u zavadi, ostajali su u svojim gradskim stanovima da jedu pomenutu sarmu i bajat hleb, jer je praznik i pekarima. Iz tog je doba običaj da se hleb drži u zamrzivaču ili umotan u vlažnu krpu greje u rerni - posle toga je, kao, svež. Ma kakvi! Zato su se mesile pogače i proje. Što se pića za praznične dane tiče, kisela voda i vino „banatski rizling” držali su se na terasi, u količinama koje su nekad dobacivale i do Nove godine.
Za Dan republike uveče se na prvom programu televizije davao partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka išao je dokumentarni program, pa su ga, na portabl televizorima ruske marke „junost”, gledali samo portiri i milicajci na dežurstvu. Sedeći u zadimljenim i hladnim kabinama, oni su slušali glas spikera koji je podsećao kako su u toku desanta na Drvar Nemci na jedan partizanski tenk nabacili ćebe. Iz kolone zarobljenika koju su Nemci tuda sprovodili istrčala je Milka Bosnić i zbacila ćebe. Tenk je nastavio borbu, Nemci su Milku isekli bajonetima. Među Drvarčanima koji su tada streljani bile su i Milkina majka i brat, a druga sestra bila je ranjena. Drugog brata ubili su nekoliko dana kasnije. Milka je imala 16 godina.
„Njena je herojska i tragična sudbina zaloga naših boljih dana i naše svetle budućnosti...”, čitao je spiker, a portiri i policajci škrgutali su zubima na račun budućih neprijatelja.
Pokret nesvrstanih
SFR Jugoslavija po površini (255.804 km kvadratnih) bila je malo manja od Italije i malo veća od Ujedinjenog Kraljevstva. Stanovnika (23.724.919) imala je kao Norveška, Mađarska i Austrija zajedno! Vodila je Pokret nesvrstanih, koji je okupljao preko sto zemalja. One su činile dve trećine Ujedinjenih nacija i 55 odsto stanovništva na planeti. Jugoslavija je bila vrlo, vrlo ozbiljna zemlja.
Imala je nuklearnu elektranu u Krškom, a Sarajevo je u nadmetanju za Olimpijadu pobedilo Sapo. Juga je pobedila Japan! ZOI 1984. bile su prve Olimpijske igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji. U skladu s dobrim običajima, Jugoslavija je kao zemlja domaćin imala predstavnike u svim sportovima. U umetničkom klizanju, na primer, pored Sande Dubravčić nastupio je i Miljan Begović. Osvojio je 21. mesto...
Dvadeset deveti novembar bio je praznik jer je tog dana 1943. godine u Jajcu, u Bosni, održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Formiran je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade. Izbegličkoj vladi i kralju Petru II Karađorđeviću zabranjen je povratak.
A posle 5. oktobra 2000. godine vlada SR Jugoslavije ustupila je potomcima Petra II na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju.
RASPAD
Ukidanje praznika 2002.
Obeležavanje 29. novembra prestalo je s raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji. Dan republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Kurir.rs/ Autor Momčilo Petrović Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
