RATNI ZLOČIN, A NE GENOCID: Odgovorne za masakr u Srebrenici 1995. kazniti, nikako ne žigosati ceo srpski narod kao genocidan!

Izveštaj nezavisne međunarodne Komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, koja je formirana na inicijativu Vlade Republike Srbije, dokazao je da se u Srebrenici nije dogodio genocid.

Na više od 1.000 strana, eksperti predvođeni Izraelcem Gideonom Grajfom, inače istoričarem, izneli su podatke i analize koji dokazuju da je napad na Srebrenicu bio vojna akcija (s pravnog aspekta), da nad Bošnjacima nije izvršen genocid, a da pogubljenje 2.500 do 3.000 vojnih zarobljenika, uključujući i nekoliko stotina muških civila, predstavlja ratni zločin. Komisija je navela i da odgovorne za taj zločin treba kazniti. Stručnjaci su, komentarišući izveštaj, ovih dana takođe isticali da odgovorne treba kazniti, te da nikako ne treba žigosati ceo srpski narod kao genocidan.

Vojna akcija

Ovaj izveštaj, što je i bila svrha osnivanja komisije, treba da doprinese „jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu sadašnjih i budućih generacija”.

Komisija je zaključila da je postojao plan Vojske Republike Srpske da preuzme kontrolu nad teritorijom enklave Srebrenica i takvu akciju je ocenila akcijom od vojnog značaja iz više razloga.

Ovo područje bilo je pod kontrolom naoružanih brigada 28. divizije Armije Republike BiH, koje je predvodio Naser Orić, a koje su činile ratne zločine nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice. Drugo, napad na enklavu bio je zasnovan na vojnoj nužnosti kako bi se Srebrenica potpuno fizički odvojila od Žepe, a čime je trebalo da se spreči pojedinačno komuniciranje između ovih enklava. U izveštaju se navodi da „nije postojala namera da se zarobe i ubiju muslimani” i da je potrebno razlikovati vojni napad od masovnih ubistava koja su usledila posle napada.

U skladu s praksom

- Utvrđeno je da je ultimatum koji je (komandant Generalnog štaba Vojske RS) Ratko Mladić objavio bio u skladu sa jednogodišnjom praksom, uvedenom već u Direktivi 4, donetoj u novembru 1992, gde je navedeno da se razoružaju vojno sposobni i naoružani muškarci, a ukoliko ne pristanu, naređeno je da ih se uništi. Masovna pogubljenja nakon 12. jula lako se mogu prihvatiti kao stravična posledica odbijanja predaje - navedeno je u izveštaju.

Manipulacija brojkama

Koliko je ljudi zaista pobijeno

l Kao referentni vremenski okvir uzet je u obzir kritični period od 11. do 19. jula 1995. Utvrđivanje vremena stradanja je od ključnog značaja. Kao validan izvor za ovu analizu koristili smo spisak nestalih osoba ICMP u vezi s dešavanjima u julu 1995, koji MKSJ koristi kao zvaničan spisak stradalih Bošnjaka koji su živeli na području enklave Srebrenica. Prema tom spisku ukupan broj nestalih/stradalih je 7.692. Na tom spisku se nalaze imena nestalih/stradalih pre, tokom i nakon kritičnog perioda od 11. do 19. jula 1995 - navodi se u izveštaju i dodaje:

- U praksi, ovaj spisak je sačinjen na osnovu izjava rodbine ili bliskih poznanika koji su poslednji put videli nestale na određenoj lokaciji. Vreme i mesto prijavljenog nestanka ne može se uzeti kao utvrđeno vreme smrti i okolnosti stradanja, već vreme kad je osoba poslednji put viđena živa. Na osnovu te metodologije možemo reći da su osobe za koje se zna da su stradale pre 11. jula 1995. ili koje su poslednji put viđene žive posle 19. jula 1995. vrlo verovatno stradale van kritičnog perioda. Takvim pristupom analizirali smo podatke sadržane u spisku ICMP i dobili smo ukupno 6.674 imena osoba koje su nestale ili stradale u navedenom kritičnom periodu. Sa velikom verovatnoćom, uzimajući u obzir minimalna odstupanja, možemo zaključiti da je tokom kritičnog perioda nakon 11. jula iz Srebrenice prijavljeno kao nestalo 7.025 ljudi.

U izveštaju se navodi i da od 12.000 pripadnika vojske koji su krenuli u proboj, njih između četiri i pet hiljada stradalo u borbama i međusobnim obračunima, uključujući samoubistva i stradanja u minskim poljima.

- Na osnovu analiziranih podataka procenjujemo da je minimalan broj zarobljenih između 1.500 i 2.000 a maksimalan između 2.500 i 3.000 zarobljenih pripadnika aktivnog i rezervnog sastava 28. divizije.

Obesmišljavanje termina „genocid”

Nalazi Haga neće izdržati test

l Nalazi Tribunala u Hagu o genocidu u Srebrenici neće izdržati test vremena, navodi se u izveštaju, i to zato što se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom.

- Nalazi Tribunala u Hagu o genocidu neće izdržati test vremena, jer se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom prema odredbi člana VIa Rimskog statuta, u kombinaciji sa obrazloženjem da se takvo ponašanje mora dogoditi u kontekstu obrasca sličnih postupaka usmerenih protiv te grupe ili da je to ponašanje samo po sebi moglo prouzrokovati takvo uništenje. U širem smislu, od presudnog značaja za prevenciju budućih genocida je da se pojam genocida kao zločina nad zločinima ne sme razvodniti. Ako bi se taj termin tako olako koristio, kao u slučaju događaja u Srebrenici tokom jula 1995, na kraju bi postao besmislen - stoji u izveštaju.

Do sada je, kako se navodi, bilo prihvaćeno tumačenje da ubistvo 8.000 muslimanskih muškaraca nalikuje genocidnim zločinima koje su počinili nacisti, sistematski odvajajući Jevreje i druge manjine od ostatka stanovništva, da bi ih potom ubili.

- Nalazi Komisije pokazuju da se zločin takve prirode nije dogodio - navodi se u izveštaju.

Stradanje Srba u Bratuncu

Najmlađa žrtva petogodišnji dečak

l Na veliki hrišćanski praznik Božić 7. januara 1993. muslimanske jedinice iz Srebrenice započele su opsežan napad na srpska sela u opštini Bratunac, posebno ciljajući selo Kravicu i sela koja gravitiraju mesnoj zajednici Kravica (Ježestića, Kajić, Šiljković, Opravdići, Popovići, Mandići, Banjevići, Oćenovići, Rusići, Dolovi i Jasikovača). Prema procenama, napad je izvodilo između tri i četiri hiljade muslimanskih vojnika, dok je u odbrani bilo svega nekoliko stotina meštana Kravice i susednih sela. Tom prilikom prognan je sav srpski živalj, dok su sela bila razrušena, popaljena i opljačkana. U napadu je ubijen 51 civil i pripadnik seoskih straža. Jedan deo Srba je zarobljen i odveden u Srebrenicu - navodi se u izveštaju i dodaje:

- U istom naletu i u sklopu velike ofanzive koja se izvodila prema opštini Bratunac, muslimanske snage su 16. januara 1993. izvršile napad na Skelane. Srpsko civilno stanovništvo na ovom području bilo je u okruženju sa tri strane, te je pod pritiskom proterano u Srbiju, preciznije u pravcu Bajine Bašte, jedinim putem, preko mosta na reci Drini, koji se nalazio pod konstantnom snajperskom vatrom muslimanskih snaga. Oni koji nisu mogli da pređu mostu pokušali su da preplivaju reku. U napadu je ubijeno 57 civila i pripadnika seoskih straža, dok su najmlađe žrtve bili petogodišnji Aleksandar Dimitrijević i njegov dvanaestogodišnji brat Radisav Dimitrijević, koji su stradali od snajperske vatre.

Katarina Blagović