KAKO SMO PRAZNOVALI 29. NOVEMBAR Dan republike se posebno voleo - nije se radilo, gledali su se filmovi, klale se svinje

Za 29. novembar u socijalizmu je padao sneg. Radnje su bile zatvorene, gradske ulice - osim onih strmih, zgodnih za sankanje - puste, a prozori zamagljeni od krčkanja obavezne sarme. Po selima je bilo mnogo življe, ali ne zato što su tamo manje voleli Jugoslaviju.

Po selima i prigradskim naseljima 29. novembra klale su se svinje.

Idealni dani

Za praznik zvani Dan republike, naime, samo baksuzi i zaposleni tamo gde se moralo nisu radili dva dana. Ostali si imali četiri - ako se praznik „lepio” za vikend, ili pet neradnih dana - kad se praznik spajao s vikendom, kako se to u socijalizmu govorilo.

E, ti su dani bili idealni za svinjokolj, disnotor, zabijačku, karabinje, svinjsku daću...

Meso se obradi i ostavi na stranu, a mast istopi. Čvarci se stave u vanglu, pa ih deca čuvaju od mačaka i jedu musavim prstima dok im ne pripadne muka. Dobar majstor odvoji za dimljenje vrat, englesku, tirolsku i mesnatu slaninu, pa kolenice, špic-rebra, kosti i nogice. Kasnije se prave švargle, džigernjača i krvavice. Poslednjeg dana praznika ručice torbi pucaju dok ih radni ljudi i građani tegle sa autobuske stanice do svojih solitera, a „holesterol u vazduhu može nožem da se seče”!

Najistrajniji

Praznik sve do 2002.

Obeležavanje 29. novembra prestalo je sa raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama osim u Srbiji. Dan republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Oni retki koji nisu imali rodbinu na selu ili su s njom bili u zavadi ostajali su u svojim gradskim stanovima da jedu pomenutu sarmu i bajati hleb, jer je praznik i pekarima. Iz tog je doba običaj da se hleb drži u zamrzivaču ili umotan u vlažnu krpu greje u rerni... posle toga je kao svež. Ma kakvi! Zato su se mesile pogače i proje. Što se pića za praznične dane tiče, kisela voda i vino „banatski rizling” držali su se na terasi u količinama koje su nekad dobacivale i do Nove godine.

Za Dan republike uveče se na prvom programu televizije davao partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka išao je dokumentarni program, pa su ga na portabl televizorima ruske marke „junost” gledali samo portiri i milicajci na dežurstvu. Sedeći u zadimljenim i hladnim kabinama, oni su slušali glas spikera koji je podsećao kako su u toku desanta na Drvar Nemci na jedan partizanski tenk nabacili ćebe. Iz kolone zarobljenika koju su Nemci tuda sprovodili istrčala je Milka Bosnić i zbacila ćebe. Tenk je nastavio borbu, Nemci su Milku isekli bajonetima. Među Drvarčanima koji su tada streljani bili su i Milkina majka i brat, a druga sestra bila je ranjena. Drugog brata ubili su nekoliko dana kasnije. Milka je imala 16 godina.

„Njena je herojska i tragična sudbina zaloga je naših boljih dana i naše svetle budućnosti...”, čitao je spiker, a portiri i policajci škrgutali su zubima na račun budućih neprijatelja.

SFR Jugoslavija po površini (255.804 km kvadratnih) bila je malo manja od Italije i malo veća od Ujedinjenog Kraljevstva. Stanovnika (23.724.919) imala je kao Norveška, Mađarska i Austrija zajedno! Vodila je Pokret nesvrstanih, koji je okupljao preko sto zemalja. One su činile dve trećine Ujedinjenih nacija i 55 odsto stanovništva na planeti.

29. 11. 1943.

Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu u BiH 1943. godine, kada je, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, doneta odluka o formiranju države federalnog ustrojstva, Jugoslavije, kao i Ustavotvorne skupštine dve godine kasnije, kada joj je dat naziv Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ).

Dan republike

Ovaj datum je zvanično obeležavan kao Dan republike. Bio je neradni dan, širom zemlje je obeležavan priredbama, mada je u narodu bio poznat i kao dan kada se kolju svinje i priprema meso za sušenje.

Ukidanje

Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji i Crnoj Gori odnosno tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ozbiljna zemlja

Jugoslavija je bila vrlo, vrlo ozbiljna zemlja. Imala je nuklearnu elektranu u Krškom, a Sarajevo je u nadmetanju za Olimpijadu pobedilo Sapo. Juga je pobedila Japan! ZOI 1984. bile su prve Olimpijske igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji. U skladu sa dobrim običajima, Jugoslavija je kao zemlja domaćin imala predstavnike u svim sportovima. U umetničkom klizanju, na primer, pored Sande Dubravčić nastupio je i Miljan Begović. Osvojio je 21. mesto...

Dvadeset deveti novembar, inače, bio je praznik jer je tog dana 1943. godine u Jajcu, u Bosni, održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Formiran je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade. Izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom zabranjen je povratak.

A posle 5. oktobra 2000. godine vlada SR Jugoslavije ustupila je potomcima Petra Drugog na korišćenje Dvorski kompleks na Dedinju...

Momčilo Petrović

Bonus video: