Posle iznenadne smrti oca , teret vođenja porodice i brigu o domaćinstvu porodice Mlienković uglavnom je pao na starijeg brata Vojkana, inače odličnog studenta Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, kao i mlađeg Nemanju.
Uz svakodnevnu borbu za boljim životom oni iskazuju i jasnu želju da ostanu na Kosovu i Metohiji.
- Dosta je teško da se čovek navikne. Otac je bio stub porodice i zarađivao. Brat i ja pokušavamo da radimo na zemlji, ne u toj meri jer imamo obaveze u školi i na fakultetu - priča Vojkan Milenković.
- Voleo bih da završim treću godinu u roku i zaposlim se ovde kao lekar - dodaj Vojkan.
- Mnoge stvari su se promenile od očeve smrti. Najveću podršku daje mi brat, koji je preuzeo očevu ulogu - kaže Nemanja Milenković.
Baka Milica je ponosna na svoje unuke.
- Ponosna sam na mog pokojnog sina koji mi je ostavio zlatnu decu, za primer. Slušaju i sve rade što mogu. Niko nam se nije našao u našoj muci, to me zabolelo - otkriva Milica Milenković.
Kurir.rs
