Uredba tzv. centralne banke Kosova kojom se zabranjuje dinar za posledicu ima velike gužve ispred ekspozitura Banke Poštanske štedionice na čitavom Severu Kosova.
Redovi su i danas u Zvečanu, gde okupljeni građani – radnici javno komunalnog preduzeća Zvečan, prosvetni radnici, penzioneri i korisnici socijalnih davanja pokušavaju da podignu novac.
Građani koji neumorno čekaju i po nekoliko sati kako bi ušli u banku i podigli bar neki deo novca koji im je uplatila Republika Srbija, za Kosovo onlajn su podelili svoje nezadovoljstvo i objasnili u kakvoj se situaciji nalaze nakon početka sprovođenja ove uredbe.
„Evo vidite ovu tužnu sliku u današnjoj slobodnoj Evropi. Danas ne možemo da podignemo našu poštenu zarađenu platu ili penziju, kao i ovi mladi ljudi. Evropo, probudi se, vidi ko je ugrožen. Pomagajte, jer smo stvarno mi Srbi na Kosovu ugroženi. Kako se snalazim? Nikako. Imam 74. godine. Imam i mlađe prijatelje, pokušavamo da odemo do Raške. Ovde može ponekad po pet hiljada da se uzme, nemamo uslova, mi smo okupirani“, navodi penzioner Dušan Milenković dodajući da nikad nije zapamtio goru situaciju i kako kaže, genocid, ali neće napustiti svoju rodnu grudu.
Marko Radivojević ističe da nije siguran da li će svi stići da podignu novac, jer je danima ogromna gužva.
„Ovo je jedna katastrofa, ne znam u kojem pravcu ovo ide i dokle će se moći ovako, očekujemo da će se naći kompromis i da će zdrav razum pobediti. Sve je krenulo od zabrane srpske robe, pa od lekova, evo sada i dinara. Stvarno ne znam, verujem da će doći do nekog kompromisa i nadamo se najboljem“, kaže Radivojević.
Tamara Radivojević kaže da nije u mogućnosti da ga podigne platu zbog celokupne situacije na Kosovu.
„Jako nam je teško, pogotovo nama mladima. Mi smo razočarani, nadam se da će se situacija što pre rešiti, jer želimo da radimo ovde i da živimo na svojim vekovnim ognjištima“, navodi ona.
Zorica Nedeljković, koja prima socijalnu pomoć i koja je majka troje dece, kaže da bez dinara čovek ne može živi, a u redu čeka više od sat vremena.
„Treba nam za potrebe, namirnice i normalan život jer bez para ne može da se živi. Velika je muka da se podigne određena suma novca, a mi od te socijale živimo. Snalazimo se teško“, ističe ona i dodaje da se do Raške teško ide jer je neophodan novac.
Kurir.rs/Kosovo online
NE PROPUSTITE
