ĐORĐU JE BILO TEK 5 KAD SU BOMBE POČELE DA PADAJU ALI SE I DANAS SEĆA SVEGA: Bombe, pucaju prozori, krijem se ispod stola i

Pamti sve ono što ne bi trebalo da bude deo jednog detinjstva – eksplozije, sirene, skrivanje po podrumima…

Iako je pet godina napunio mesec dana pre početka bombardovanja, Đorđe danas za Kosovo onlajn priča da su mu sećanja na taj period prilično sveža, a ona pre i posle tog perioda, pomešana.

Nosi uspomene i pre tog perioda, iz Prištine, Babuša, iz poseta rodbini, ali vreme bombardovanja, kaže, urezano je u njegovo pamćenje.

"Sećam se bombi, pucanja prozora, sećam se kako sam se krio ispod stola sa bratom, grlio ga. Sećam se kako su nas krili po podrumima, kako smo rođendane slavili u mraku, uz sveće, u podrumu. Sećam se i početka bombardovanja, tih prokletih sirena, odlaska naše vojske. Bukvalno se 90 odsto stvari sećam kristalno jasno. Posle toga mi je sve kao mutno, ali se tog perioda, od 50-60 dana, sećam svega", priznaje Borisavljević.

Priča da su roditelji od dece krili da će doći do bombardovanja i da su pokušali da taj perod predstave kao igru.

"Tek kada su prve bombe pale i kada su prozori na kući popucali shvatili smo, iako smo bili mali, da je to nešto vrlo blizu, realno, a ne samo priča za strah. Nakon toga su bombe počele da padaju i u selu, gde se dešavalo i da kuća pukne od detonacija", navodi Đorđe.

Period bombardovanja pamti i po čestim restrikcijama struje.

"Sećam se i zvuka aviona, koji su uglavnom noću preletali. Tada su bombardovali bazu Slatina, aerodrom, čuli su se samo zvižduci raketa i tutnjava motora. Čule su se eksplozije, povremeno i jače, kada su bombe padale iznad Gračanice. Sećam se i nestanaka struje", priseća se.

Dok se u mislima vraća u detinjstvo, kaže da se svuda osećao strah.

"Desilo mi se da sam krenuo da bežim, kada su krenule sirene, ali nisam stigao do kuće, već sam na pola puta krenuo da plačem od straha. Hvala Bogu, živ sam i zdrav, ali to su trenuci koje neću zaboraviti, dok sam živ", rekao je Borisavljević.

Kurir.rs/Kosovo Online