ŠTA JE STARIJE - Šljivovica ili šljivovica? Čuveno selo proslavilo 15. Sajam rakije: Voće ne prskaju, a žestina ide za Rusiju i Sloveniju!
- U Šljivovici se tradicija pečenja šljivovice čuva više od tri veka, a voće se i dalje ne prska, kažu meštani. Rakija iz ovog kraja najviše ide u Rusiju i Sloveniju.
- Na 15. Sajmu rakije učestvovalo je 80 proizvođača, a polovina je osvojila zlatnu medalju stručnog žirija. Lokalni proizvođači i opština vide šljivovicu kao brend za svetsko tržište.
Ni najstariji meštani ne znaju da li je selo Šljivovica dobilo ime po rakiji ili je bilo obrnuto. Znaju, međutim, da se tradicija pečenja šljivovice u ovom kraju čuva vekovima, što potvrđuje i 15. Sajam rakije.
U šljiviku Kostadinovića u Šljivovici tri generacije rade na istom zadatku – održavaju voćnjak i čuvaju tradiciju koja se u ovom kraju prenosi s kolena na koleno.
- Sin i unuk, kupimo šljive. Ne damo da se zakorovi. Ima, hvala Bogu, i u toru i u oboru, i u voćnjaku i pčelinjaku - kaže jedan od Kostadinovića.
Najmlađi Vasilije još nije učvrstio korak, ali već dobija prve lekcije usmenog predanja koje su ustanovili preci koji su naselili Šljivovicu. Meštani kažu da se u ovom kraju šljiva gaji više od tri veka.
- Mi smo ovde preko 300 godina. Uvek je šljiva prisutna. A da bi bila dobra rakija, mora da bude kvalitetna šljiva. Ovde kod nas se još ne prska voće. Tako da, bogom dato, vazduh takav i klima. I mora šljiva da bude zrela - kaže Milovan Kostadinović iz Šljivovice.
Tu tradiciju danas nastavljaju i Kostići u savremenoj destileriji. Rakija iz Šljivovice za sada se najviše izvozi u Rusiju i Sloveniju. Odležava u buradima, a nekada je to bio i najsigurniji način čuvanja novca.
- To im je bila neka sigurica. Kad su imali teške situacije, onda prodaju zbog para i sve. Međutim, kažu odležavanje. Kod njih to odležavanje nije bilo zbog kvaliteta, nego zbog čuvanja para. A sad se promenilo vreme – kod nas je odležavanje zbog kvaliteta - objašnjava Ivan Kostić, direktor destilerije u Šljivovici.
Kvalitet domaćih proizvoda potvrđen je i na 15. Šljivovačkom sajmu rakije. U konkurenciji 80 proizvođača, polovina je osvojila zlatnu medalju stručnog žirija.
- Govori u prilog tome da su na ceni autohtone sorte u našem kraju, koje su još uvek sačuvane kao zdrave i, da kažem, prirodne, organske. Taj potencijal bi trebalo iskoristiti, trebalo bi ga vrednovati i prosto na "Zlatiborskom eko agraru" je da preduzme korak i da počnemo da se bavimo zaštitom geografskog porekla - kaže Marko Marić, direktor PD "Zlatiborski eko agrar".
Potencijal šljivovice prepoznaju i u lokalnoj samoupravi.
- Shvatili su ljudi da to može da bude jedan odličan brend i sa tim možemo da izađemo na svetsko tržište. Ali ono što je uslov – moramo se čuvati od zloupotrebe i od pojave masovnosti - kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i domaćin Rakijade u Šljivovici.
Očuvanje kvaliteta zlatiborskih proizvoda upotpunjuje i negovanje tradicije od malih nogu – kroz pesmu i igru, ali i kroz umeće pečenja srpske šljivovice, koja se nalazi i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Kurir.rs/RTS
