DVE PTICE NA BALKONU KRIJU PRIČU STARU VIŠE OD VEKA: Ova subotička palata nekada je bila dom lekara, trgovaca i štampara
- Palata Mikše Demetera u Subotici podignuta je 1906. po projektu braće Vago i spoj je stambene, poslovne i umetničke funkcije
- Na balkonskoj ogradi ističu se dve ptice, motiv po kojem su prepoznatljivi radovi ovih arhitekata
- U zgradi su bili prodavnice, štamparija, ordinacija i stanovi, a od 2008. je sedište Gradskog muzeja Subotice
Na balkonskoj ogradi dve ptice stoje jedna naspram druge, kao da čuvaju ulaz u neku drugu epohu. I dok većina prolaznika danas ovu zgradu prepoznaje kao sedište Gradskog muzeja Subotice, njena fasada krije priču o lekaru, arhitektama iz Budimpešte, trgovini, štampariji i vremenu u kojem se grad ubrzano menjao.
Palata Mikše Demetera na Trgu sinagoge 3 nije bila zamišljena kao muzej. Bila je kuća koja je u sebi okupljala čitav jedan mali gradski svet.
Godine 1906. subotički lekar dr Mikša Demeter poverio je projektovanje svoje palate braći Laslu i Jožefu Vago, arhitektama iz Budimpešte. Njihov zadatak nije bio samo da naprave reprezentativnu građevinu, već da osmisle prostor u kojem će se istovremeno živeti, raditi i poslovati. Rezultat je bila jedna od prvih najamnih kuća u Subotici sa elementima geometrijske bečke secesije.
Koliko je ova građevina bila prilagođena potrebama tadašnjeg savremenog čoveka pokazuje njen unutrašnji raspored. U prizemlju, desno od ulaza, nalazile su se dve prodavnice, a iza njih štamparija. Sa leve strane bio je petosobni stan vlasnika, povezan sa lekarskom ordinacijom. Na spratu su se nalazila još dva stana namenjena izdavanju. Tako su se pod istim krovom susretali trgovci, pacijenti, stanari i štamparski radnici.
Između dva svetska rata ovde se nalazila redakcija lista "Bácsmegyei Napló".
Turistička publikacija "Secesija u Srbiji", u izdanju iz 2024. godine, ovu građevinu opisuje kao "izuzetan spoj funkcionalnog i umetnički oblikovanog prostora". Upravo u tome je jedna od njenih posebnosti. Secesija ovde nije bila samo ukras na fasadi, već način da se umetnički izraz poveže sa svakodnevnim životom i praktičnim potrebama stanara.
Kada se danas pažljivije pogleda fasada, postaje jasno da braća Vago nisu posezala za raskošnom dekoracijom kakvu možemo videti na nekim drugim subotičkim palatama. Njihov izraz počiva na geometriji, proporcijama i pažljivo raspoređenim detaljima. Ovalni erkери, vertikalni nizovi prozora, srcoliki motivi i dekoracija od kovanog gvožđa daju zgradi poseban ritam. Asimetrija nije narušila sklad, već je postala deo njenog arhitektonskog identiteta.
U opisu palate na specijalizovanom portalu Art Nouveau Route navodi se: "Svedena asimetrična fasada skladnih proporcija nastala kao odraz unutrašnje stambeno-poslovne funkcije".
Ovaj opis dobro objašnjava zašto je Demeterova palata drugačija od mnogih drugih secesijskih građevina u centru grada. Njen spoljašnji izgled neposredno je povezan sa načinom na koji je prostor korišćen.
Ipak, najzanimljiviji detalj možda se ne nalazi na samoj fasadi, već na balkonskoj ogradi. Dve ptice, okrenute jedna prema drugoj, predstavljaju motiv po kojem se mogu prepoznati radovi braće Vago. U publikaciji "Secesija u Srbiji" ovaj detalj posebno je izdvojen, uz objašnjenje da se motiv ptica ponavlja u njihovom arhitektonskom stvaralaštvu. Na ovoj zgradi najlakše ga je uočiti upravo na ogradi terasa.
Sudbina palate nastavila je da se menja zajedno sa gradom. Nakon odlaska prvobitnog vlasnika, njene prostorije dobile su nove korisnike. Između dva svetska rata ovde se nalazila redakcija lista "Bácsmegyei Napló", a štamparija "Minerva" ostavila je posebno značajan trag. Štamparska delatnost u zgradi održala se približno šest decenija, sve do 2008. godine.
Tako je prostor koji je prvobitno bio namenjen lekaru i njegovoj porodici postao i mesto na kojem su nastajale novine i štampane publikacije. U jednoj zgradi smenjivali su se različiti oblici gradskog života, od medicine i trgovine do novinarstva i kulture.
Preuređenjem 2008. godine palata je dobila novu namenu i postala dom Gradskog muzeja Subotice. Danas se u njoj čuva i predstavlja istorija grada, dok sama građevina svedoči o vremenu u kojem je nastala.
Možda je upravo zato zanimljivo zastati ispred ove palate i pogledati je malo duže. Iza prozora današnjeg muzeja nekada su se odvijali sasvim drugačiji životi, a na balkonskoj ogradi i dalje stoje dve ptice koje su preživele promenu vlasnika, namena i čitavih istorijskih epoha. Njihov motiv ostao je mali, ali prepoznatljiv potpis arhitekata koji su Subotici ostavili jedno od njenih značajnih secesijskih zdanja.
(Kurir.rs/Dnevnik/Ivona Karan/Sandra Iršević)
