GORNJA JOŠANICA - Nemanja je još srednjoškolac, a već mu je povereno 25 hektara zemlje. Voli stočarstvo i nikada se ne bi menjao sa vršnjacima koji žive u gradu.
Za mene je ovde život lepši i nekako je slobodnije nego u gradu, kaže Nemanja Vukojičić iz Gornje Jošanice. Uz računar i društvene mreže, Nemanja je obično kasno uveče kada završi sve dnevne obaveze. A one su mnogobrojne: da počisti štalu, pomuze 10 krava, nahrani stado ovaca i jato od 200 kokošaka, da obiđe 13 lovačkih pasa.
"Od voćarstva više volim stočarstvo jer je lepše i kada se čovek nekada iznervira on priđe životinji i sve to prođe", priča Nemanja Vukojičić iz Gornje Jošanice kod Blaca. Iako u domu Vukojčića žive tri generacije, Nemanji su deda i otac poverili 25 hektara imanja. Glavni je organizator posla, jer život na selu i poljoprivredu, kako tvrde njegovi najbliži, voli od malena.
"Kad je bio mali trčao je stalno za tuđim ovcama, pa smo morali da mu kupimo prvo dve-tri ovce i to se zapatilo da smo ih prošle godine imali 30", kaže Nemanjina baka Dobrila. Sve što nauči u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Blacu, Nemanja primeni na imanju. Teorija spojena sa praksom garantuje dobre ocene u dnevniku.
"Ja im i na časovim kažem da smo samo knjigu ovde otvorili, jer pored stečenog znanja moraju da se zainteresuju i zavole struku i nastave školovanje", kaže Nemanjin profesor voćarstva i vinogradarstava Vukoica Jotić.A na pitanje da li bi život menjao sa nekim vršnjakom koji živi u gradu, Nemanja odgovara: "Za mene je ovde život lepši i nekako je slobodnije nego u gradu."
Vukojičići su prošle godine proizveli osam vagona voća. Dnevno u otkup daju 200 litara mleka, oranice su im sve obrađene, jer koriste najsavremenije poljoprivredne mašine.
