Beograd - Oprez.Povrće i voće iz poplavljenih bašti ne sme se jesti i mora se baciti. Njegova upotreba u ishrani mogla bi dovesti do još veće tragedije zbog zaraze izazvane fekalnim bakterijama koje može da sadrži.Deca najugroženijaTakvo povrće može biti leglo bakterija kao što su ešerihija koli i šigela, parazita Cryptosporidium i Gardia, a može biti zaraženo i virusom hepatitisa A, kao i hemijskim zagađivačima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Na ove bakterije najmanje su otporna deca, zatim stara lica i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže za Kurir da svi treba da budemo vrlo oprezni jer voće i povrće može biti i hemijski zagađeno.- Svi zasadi voća i povrća koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima i trapovima nisu upotrebljivi za ishranu, jer pored toga što mogu biti kontaminirani bakterijama, mogu biti i hemijski zagađeni - kaže Jelena.Zeleniš - spanać, zelena salata, blitva, rukola, ali i mladi luk i kupus - ne može se efikasno oprati jer je puno nabora, koji su leglo bakterija, i zato se mora baciti. Isti je slučaj i s bobičastim voćem poput jagoda i malina, pa se ono iz poplavljenih bašti nikako ne sme jesti. Ni ključala voda ne može rešiti problem jer se kuvanjem mogu ubiti bakterije i paraziti, ali neće se ukloniti industrijski i hemijski zagađivači.Prof. dr Milovan Veličković s Poljoprivrednog fakulteta kaže da je neophodno da se hitno izvrše mere zaštite odgovarajućim pesticidima.Obavezni pesticidi- Kod višegodišnjih zasada neophodno je hitno izvršiti mere zaštite odgovarajućim pesticidima, pre svega fungicidima. Kod ostalih biljnih kultura, ukoliko nisu drastično oštećene (povrtarske ili ratarske), takođe treba izvršiti zaštitu, a ukoliko su u velikoj meri oštećene, neophodno je zasejati nove kulture s kraćim vegetacionim periodom. Pre toga mora se sačekati da se zemljište prosuši i oslobodi suvišne vlage - kaže Veličković.
Šta uraditi s poplavljenim povrćem i voćem- Sav zeleniš (spanać, blitva, zelena salata, kupus, mladi luk...) baciti na otpad na propisan način- Paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povrće nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po zdravlje- Ukoliko je berba ostalog povrća nekoliko nedelja posle poplave, biljke treba dobro oprati, oljuštiti i skuvati- Povrće kod kojeg se razvio cvet pre poplave, poput brokolija i karfiola, može se oprati i skuvati, ali rizik od trovanja i dalje postoji- Povrće koje raste pod zemljom trebalo bi da bude bezbedno ukoliko je od poplave do berbe prošlo najmanje četiri nedelje. Ovo povrće treba dobro oprati, oljuštiti i skuvati- Pre berbe treba proveriti da li je voće i povrće mekano. U tom slučaju ga treba baciti
Tri puta veća koncentracija u vodiBAKTERIJA KOJA NAPADA MOZAKOpasna bakterija Pseudomonas aeruginosa, koja kod osoba sa slabijim imunitetom izaziva upale organa, najčešće uha, pluća i mozga, pronađena je tokom redovne analize pijaće vode u Sivcu. Analiza vode u tom selu kulske opštine obavlja se svakih 15 dana, a rezultati koji su stigli u utorak pokazali su da je u pojedinim uzorcima sivačke vode iz vodovoda pronađena čak trostruko veća koncentracija zloglasne bakterije.- Dozvoljena koncentracija je do 10 miligrama po litru, a u nekim uzorcima je prelazila 30 miligrama - kažu u kriznom štabu Opštine Kula.
Inspekcija KONTROLA VOĆA I POVRĆAFitosanitarna inspekcija obavlja intenzivne kontrole porekla voća i povrća na kvantaškim i zelenim pijacama kako se u prodaji ne bi pojavili poljoprivredni proizvodi koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
