NOVI SAD - Svetskog putnika na dva točka, Zorana Zivlaka, na iscrpljujućem putu od Čilea do Brazila, vest o kataklizmičnim poplavama koje su pogodile Srbiju, BiH i Hrvatsku, zatekla je usred Južne Amerike.
Bez daha je na televiziji pratio dramatične događaje iz Srbije i regiona.
"Zabrinuo sam se za rodbinu u Doboju. Čuo sam da su poprilično loše prošli. Kad god ugrabim priliku, nastojim da se informišem. Velika je to katastrofa. Ljudi, izdržite. Znam da sada nikome nije do fudbala. Dirnut sam vašim mukama, ali i srećan što pomoć stiže sa svih strana", kaže za Kurir Zoran, koji bi sredinom juna trebalo da stigne u Rio de Žaneiro i okonča 5.000 kilometara dugo putovanje na biciklu.
Prekaljeni triatlonac i profesor geografije se na ovaj daleki put odlučio kako bi, u susret Mondijalu, biciklom povezao Santjago de Čile, Buenos Ajres, Montevideo i Rio de Žaneiro, gradove u kojima su do sada, na tlu Južne Amerike, igrana finala svetskih prvenstava.
"Čarobno sam se osećao u kosmopolitskom Buenos Ajresu, gradu tanga i fudbala.Ipak, na mene je najveći utisak ostavio Montevideo, gde su Tirke, Moša i drugari zadivili svetsku fudbalsku javnost. Delovalo mi je kao da se na stadionu “Centenario“ ništa nije promenilo od antologijske 1930. godine. Doduše u vreme moje posete, bio je neki rok koncert", priča Zoran i nastavlja: "Naša zemlja se u skromnoj postavci tamošnjeg muzeja, samo dva puta sporadično spominje. Mnogo fudbalskija atmosfera je na gotovo svakom ćošku Montevidea, gde se euforično kupuju, prodaju i razmenjuju sličice fudbalera. Moj domaćin, Liber Urarte, gledao je film "Montevideo, Bog te video” i jako mu se svideo", kaže Zoran.
Novosađanin avanturističkog duha je put oko sveta biciklom, započeo 2008. odlaskom u Peking na OI. Biciklom je išao od Brizbejna do Sidneja, od Južnoafričke republike do Kenije, ali i kroz Kinu, Hongkong, Vijetnam, Tajland, Kambodžu i Indiju. Kad okonča put s jedne na drugu obalu Južne Amerike, u pedalama će imati ukupno 31.000 kilometara.
Vozio se sa Čileancima
Tokom vožnje nepreglednim prostranstvima pampe, društvo su mi pravili Čileanci Simon i Alvar, ali smo se, ipak, razdvojili. I oni su izabrali isto prevozno sredstvo da stignu u Rio de Žaneiro . Za gaučose na “dva točka” prava je opsesija da tako stignu do Ushuaia, najjužnijeg grada u Argentini, ali i na svetu-kaže Zoran.
