Naime, za vreme rata u ovim krajevima je bilo dosta vojnika koji su očigledno mnogo voleli marihuanu, pa su smislili način kako da se dugoročno snabdeju ovom kontraverznom biljkom. Oni su zamolili baka Bejzu da im zaliva "paradajz" koji su posadili na delu zemlje oko arteljeriskih položaja.
Naravno, u pitanju je bila kanabis sativa koju je baka brižno gajila, ali i pušila navodno ne znajući da je reč o biljci koja zvanično važi za narkotik.
"Ja sam zalivala. Posle je došla milicija i sve počupala i zapalila. Ostalo je nešto malo na brdu..." objašnjava Bejza koja ni tada nije shvatila da gaji vrstu narkotika i obezbedila se zalihama vutre.
"Tako je to bilo. Ne bih ja to uživala da sam znala da je droga. Nismo znali, drugo je vreme bilo", kaže baka koja ne krije da se lepo provodila sa vojnicima dok su pušili džointe, ali i da je najpre obezbeđivala zalihe za sebe, pa tek onda nosila vojnicima.
"Ja sam našla sebi, pa i njima odnesem. Oni su pušili i pitali me da im se pridružim. Meni nije toliko naškodilo... Bilo je lepo, ali ko je znao šta je u pitanju" ispričala je Bejza i dodala da je to vreme u lepom sećanju.
"Proletelo je... Samo se smejali i pevali. Eto tako je bilo. Dobro sam ostala u pameti... 10 godina je to bilo, pevala sam, smejala se i igrala s njima, sve isto kao i oni. Dobro sam ostala živa....", ispričala je Bejza.
(EPK)
