Mićo (13), Miloš (10), Marko (7), Marijan (3) Marija (1) i Marijana (1) odrastaju bez struje.
U školu koja je udaljena osam kilometara od njihovog sela odlaze na konju, u pratnji oca Darka, a putovanje traje po dva sata u jednom pravcu.
Domaće zadatke, i prva slova azbuke učili su pod jednom gasnom lampom, koliko i imaju u svom siromašnom domaćinstvu na gornjoj Pešteri.
Brigu oko struje, i misao na dan kada će im sijalica zasvetleti u kući, a sa radija ili televizora začuti pesma, oterala je velika radost.
Dečaci su pre deset dana dobili dve sestre, bliznakinje Mariju i Marijanu.
Majka Svetlana kaže da je četvoricu sinova podigla u mraku. Posebno je teško kaže sada, kada u mraku treba nahraniti dve novorođene devojčice istovremeno.
- Nemam više ni jedan razuman odgovor da dam deci kada me pitaju kada će oni moći da gledaju televiziju i da se igraju na kompjuteru kao i njihovi drugari iz škole. Mnogo je teško, posebno sada kada devojčice treba nahraniti ili presvući u mrklom mraku. Molim sve ljude u ovoj zemlji da konačno mojoj deci ostvare tu želju, priča u suzama Svetlana Jelić.
Deda Tomislav radostan je zbog prinove koja je stigla u njegov dom, što je nakon četiri unuka dobio i dve unuke. Iako je njihova materijalna situacija jako teška, Tomislav se ni jednog trenutka ne žali na vodu koje nema, te o hrani koju za devet usta treba obezbediti svaki dan.
Njegova supruga, baka Borka, umrla je nedočekavši svetlo u svom domaćinstvu.
Zbog toga, ali najpre zbog unučadi deda Tomislav ima želju da dok je on živ u njegovoj kući zasija sijalica.
Uputio je molbu premijeru Vučiću i svom imenjaku predsedniku Nikoliću, te vlastima u Sjenici da mu pomognu, kaže glasao je za njih a da ne zna ni kako izgledaju, jer televizora u kući nema.
- Zbog ove dece, zbog njihove budućnosti ja molim sve u ovoj zemlji da mi pomognu. Jedina želja mi je ostala ta, dok sam živ da mi se ostvari. Išao sam kada je bilo glasanje, došli te nas poveli kolima.
Čuo sam za tog Vučića svi pričaju, za njega sam i glasao, nikada te političare nisam video jer u svom životu televizor imao nisam. E, vala još u njega mi je ostalo da se nadam da će nam pomoći, kaže Tomislav Jelić.
Da ova teška životna priča dospe do nadležnih, te do ljudi dobre volje koji će pomoći Jelićima dakonačno dobiju struju, godinama unazad zalaže se veliki humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović koji im odnosi pomoć humanih ljudi.
Muratović otkriva da se i pevačica Marija Šerifović sažalila na sudbinu ovih ljudi, te je i ona uputila pomoć.
Jelići nemaju sredstava da sami finansira priključak, u njihovom domaćinstvu vreme kao da jestalo pre sto godina, s njihovi životi govore, mislili smo o nekim davno prošlim vremenima.
(foto: Hido Muratović)
