Od ugovora koji je potpisala 2009. godine sa vlasnikom jednog preduzeća, koji je na njenom placu hteo da gradi dve stambene zgrade, ostalo je prazno slovo na papiru. Umesto da dobije 100.000 evra i dva stana, ova starica je ostala s menicama bez pokrića i nalogom sudskih izvršitelja da mora da se seli iz kuće u kojoj je provela celi život.
- Vlasnik tog preduzeća je pre sedam godina došao kod mene, ponudio mi da kupi imovinu, i da zauzvrat da dva stana i novac. Plac nije mali, ima sedam ari, na njemu su i dve stare kuće. To mi je odgovaralo, jer imam na stotine slika, i biblioteku od oko 3.000 vrednih i retkih knjiga, koju nemam gde da smestim. Računala sam da ću tako ponovo moći da formiram svoj atelje, jer na tavan, gde sam nekada slikala, više ne mogu da se penjem. Sada sam dospela do dna, jer sam verovala ljudima. On je bankrotirao, moju imovinu je uneo u stečajnu masu preduzeća, i sada sam ostala bez ičega - priča slikarka Jelena Petrović.
Dvorište u ulici Ilije Kolovića ostalo je pusto. U njemu samuje vremešna umetnica, koja svakoga dana strepi da će stići ljudi koji će da je izbace na ulicu.
- Nisam znala da je moja imovina prevedena na ime tog preduzeća. Nisam ni obaveštena da sve to što imam ide u stečajnu masu, sve dokle nisam dobila obaveštenje da će doći da me isele. Taj čovek je kod mene dolazio, govorio mi da se strpim jer mu je žena bolesna. Ja sam papire potpisivala, dok se on kleo u decu da me neće prevariti. U međuvremenu, žena mu je umrla, nažalost. Od tada, on mi se nije javljao, isplatio je samo četiri rate u novcu od 10 koliko je trebalo, i dao mi je menicu bez pokrića. Od dva stana nije bilo ništa - priča Jelena Petrović, koja živi sama.
Žena, koja je celog radnog veka školovala generacije dece više nema poverenja u ljude. Sve žalbe koje je podnela sudu su odbačene. Pokazalo se da je, bez svog znanja, stavila potpis na dokumenta kojima se dozvoljava da njena imovina ide u stečajnu masu.
- Stečajna upravnica iz Vršca me je zvala i ljubazno mi je rekla da imam još dva meseca da provedem u svojoj kući. Posle toga će biti prodata na licitaciji - kaže Jelena Petrović.
"Nemam para ni za starački dom"
Ja nemam novca od profesorske penzije da platim dom za stare. Nemam gde da odem, jer nemam nikoga. Bila bih zadovoljna da do smrti ostanem tu gde jesam, ili da mi Grad izađe u susret, i da mi dodeli neki mali stančić, makar garsonjeru, da plaćam normalnu kiriju. Nadam se da sam zaslužila radeći pošteno godinama, da neko ima razumevanja za mene, jer sam prevarena, i bukvalno opljačkana, kaže kroz suze Jelena Petrović.
(Blic)
