Na jutarnjih minus 17 stepeni na planini Vučiji od mraza puca drvo. Kao prasak pištolja odjekne planinom kad se od hladnoće rascepi bukva.U ledenom jutru, usred planine, pod vedrinom i bukvom s koje je davno spao list, kraj vatre oko koje je više dima no topline, greju se trojica braće, drvoseče sa Vučije - Dragan, Darko i Petko Knežević.Ječe testere, zvone sekirePosao ne prekidaju ni po strahovitom mrazu, koji je ovih dana okovao planinu. Ječe motorne testere, zvoni Vučija od udaraca sekirom u smrznuto drvo.- Teško je do boga... Zađe zima za nokte, smrznu se i ruke i noge... Kad više radimo, oznojimo se, onda košulje i bluze samo što se ne zalede na leđima. Kad se smrznemo, kad više ne osećamo ni ruke ni noge, onda trčimo do vatre - priča Dragan.Rodom su iz Kneževa kod Mrkonjić Grada, nasledili su teški očev zanat, drvoseče i samaraši su od malih nogu.Nemilosrdni uslovi- Leto je bilo teško. Kiša je svaki dan padala pa sad žurimo da završimo ono što nismo letos. U julu i avgustu lila nam kiša za vrat nedeljama, sad je sve zaleđeno, ne zna se kad je gore - pričaju braća.Njihov radni dan počinje u ledeno jutro, dok se zubato sunce još pomalja iza ogromnih bukovih stabala, a traje do mraka.- Nema u ovom poslu ništa lako. Da je ovo dobar posao, zapao bi nekom drugom, a ne nama - priča Dragan.Ovih dana, srećom, bukovinu seku blizu glavnog druma. Letos su bili mnogo dalje, usred nedođije Vučije.Odmor samo na crveno slovo- Blato bilo do kolena, puta nigde, bukove cepanice od 50, 60 kila tovarili smo na konje, na samare, a onda za konjima trkom uzbrdo. Gore, na kolskom putu, samare rastovarimo, skinemo cepanice s konja, pa onda trkom nazad, i tako po ceo dan, nedeljama, mesecima. Tone i tone tereta preturimo svakog dana preko ruku. Odmorimo se samo kad je crveno slovo, a pre neku zimu radili smo i na minus 23 - opisuje Dragan, neustrašivi drvoseča s Vučija.
PomoćniciO KONJIMA BRINE VIŠU NEGO O SEBITrojica Kneževića žive u barakame bivše zadruge na Vučiji.- Dobri ljudi iz Nove Varoši na krov kuće postavili su solarne ploče, instalacije, i sada imamo struje u kući za frižider, televizor, nekoliko sijalica - kaže Dragan.Imaju i desetak konja, na kojima iznose drvo iz šume do kolskih puteva. Kad se uveče vrate iz šume, prvo nahrane konje, pobrinu se da im bude toplo, pa tek onda nalože vatru da se i sami zgreju i nešto pojedu.
Leti i zimiŠUMA PUNA OPASNOSTINe zna se kad je u šumi teže i opasnije, leti, za vreme oluja, ili zimi, po teškom mrazu:- Kad zagrmi, nas trojica bežimo pod tri bukve, udaljimo se jedni od drugih, ako, daleko bilo, udari da ne stradamo svi... Ko zna koliko smo puta u šumi pokisli do gole kože... - pričaju braća.
