SRAMOTA U LOZNICI: Birali gradonačelnika pet puta, a onda ga zaboravili
Srbija -
Vladimir Filipović uveo struju, podigao tri škole, iskorenio siromaštvo, a ne postoji spomenik njemu u čast
„Vladimir Filipović bio je obdaren kritičkim duhom i tačno je procenjivao sve mogućnosti svoje opštine i sugrađana. Izradio je regulacioni plan varoši i pre 20 godina uveo električno osvetljenje, pomogao da se podignu tri velike i lepe škole, a iznad svega, starao se da svaki njegov građanin ima hleba.“Ovo je deo teksta koji je objavljen u novinama početkom 1941. pod naslovom „Umro je predsednik lozničke opštine Vladimir T. Filipović, koji je na ovom položaju proveo punih 20 godina“.Stara Loznica... Od nje napravio varoš
Prvi koga su birali
Za predsednika opštine Vladimir je izabran na prvim demokratskim izborima u Srbiji, 22. avgusta 1920. godine, na kojima su punoletni muškarci dobili opšte pravo glasa, a onda je u pet mandata, pune dve decenije, dakle do kraja života, ostao na toj poziciji, pobedivši na još četiri izbora. Nijedan predsednik lozničke opštine ni pre ni posle njega nije tako dugo bio biran. Za vreme njegovog vođenja lozničke opštine podignute su tri škole, sagrađen Vukov dom kulture, obnovljena Vukova kuća u Tršiću i započeto saborovanje, koje i danas traje.Tokom austrougarske okupacije kao taoci su mu streljani otac, ujak i tast, a on je vojevao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu i prošao Albansku golgotu. Dobio je više ratnih odlikovanja, a 1939. godine odlikovan je i Ordenom nemačkog orla od nemačkog konzulata u Sarajevu za privrednu saradnju između dve zemlje.Kaznili ga komunistiNajverovatnije je to odlikovanje posle Drugog svetskog rata komunističkoj vlasti bilo razlog da njegovu suprugu Ljubicu sa petoro dece ostavi bez ikakvih primanja... Iako je sve vreme bio u državnoj službi, sud je rekao da Vladimir „ne ispunjava uslove za penziju, te na nju nema pravo ni njegova udovica, pošto se predsedničke godine rada ne priznaju za penziju jer to nije radni odnos već besplatno počasno zvanje“. Filipović je preminuo 4. decembra 1940. u Beogradu u 59. godini.Vladimir Filipović je sigurno među retkima u Srbiji kome je narod pet puta uzastopno ukazivao poverenje na izborima. Uprkos tome, u njegovoj Loznici danas ne postoji nijedan spomenik ili ulica posvećeni njemu. Potpuno je zaboravljen.
Čast iznad svegaUMRO SIROMAŠANIako su mu mnogi nudili velike usluge da promeni svoje mišljenje i rad u partiji, ostao je do groba dosledan samom sebi i umro je kao pošten, dobar i siromašan čovek, koji je za sobom ostavio nezbrinutu porodicu, kao što je obično slučaj kod onih kojima je poštenje u partiji na prvom mestu.
