Kako pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u 2014. građani su se na DZ Novi Sad žalili 31 put, a na KCV 21. Naredne godine broj upućenih žalbi na rad KCV-a se udvostručio, pa su pacijenti podneli 45 prijava na rad ove ustanove, dok je Dom zdravlja primio 34 pritužbe.
U prvoj polovini 2016. najviše žalbi je ponovo upućeno na rad KCV-a, samo dve manje u odnosu na celu 2015. godinu, odnosno 43. DZ Novi Sad dobio 11 prijava o povredi prava iz zdravstvenog osiguranja, čime je po broju prijava bio na četvrtom mestu. Ovaj broj prijava za predsednicu Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, doktorku Dunju Civrić, nije iznenađujućI.
Kako kaže za 021.rs, kvalitet se može pružiti onda kada postoji dovoljno edukovanog kadra i kada su im obezbeđeni uslovi za rad. "Ono kadra što imamo bori se u nadljudskim uslovima. Zaposleni su nezadovoljni uslovima u kojima rade, plate su im male i shodno tome usluge i odnos prema pacijentu je lošijeg kvaliteta. Broj kadra je uslov svih uslova, a mi funkcionišemo ispod svih minimuma. Sama sam bila pacijent na ortopediji Kliničkog centra Vojvodine, gde je u sobi smešteno 10 pacijenata, a jedna medicinska sestra brine o celom spratu", navodi Civrić.
Kako je za 021.rs nedavno naveo gradski savetnik za zaštitu prava pacijenata Mihajlo Knezi, žalbe na adrese novosadskih zdravstvenih ustanova, najčešće se upućuju zbog kvaliteta zdravstvenih usluga. Osim toga, građani se žale i na čekanje na pregled, povredu Prava na dostupnost zdravstvene zaštite i povredu Prava na obaveštenje. Najveći problemi u Kliničkom centru Vojvodine u prošloj godini bili su sa zakazivanjem elektromioneurografije (EMNG), kojom se ispituju neurološke funkcije, kao i sa laboratorijskim analizama. Civrić dodaje da su radnici, a samim tim i pacijenti, oštećeni zbog loše organizacije rada.
Kao primer navodi situaciju koja se, kako kaže, dešava u velikom broju zdravstvenih ustanova, da zaposleni, umesto 40 sati dežurstva mesečno, imaju od 60 do 80 sati dežurstva. "Rešenje problema u zdravstvu, koji se tiču i zaposlenih i pacijenata, nije u samim ustanovama zdravstva, možda samo manji organizacioni deo. Rešenje se nalazi u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer on odobrava finansiranje zdravstvenih ustanova. Suočavamo se sa čisto organizacionim problemima, koje Ministarstvo zdravlja nije prepoznalo", zaključuje Civrić za 021.rs.
U prvoj polovini prošle godine, u celoj Srbiji, bile su ukupno 152 prijave za povredu prava osiguranika. Od toga, u 100 slučajeva je utvrđeno da su prava pacijenata povređena. Podsetimo i to da novosadske ustanove zdravstvene i socijalne zaštite duguju oko 900 miliona dinara prema dobavljačima. Najveći dužnici su upravo Klinički centar Vojvodine, ali i Apoteka Novi Sad, koji zajedno duguju čak 800 miliona dinara.
