Brda u senovitim bukovim šumama obrasla su tom biljkom, ali će berba, prema rečima berača, potrajati svega još dvadesetak dana jer sremuš može da se bere "na veliko" samo dok ne procveta.
Prema rečima berača, sremuš je jedna od prvih jestivih biljaka koja se u proleće javlja u prirodi i prva biljka na čijoj berbi meštani planinskih sela mogu nešto da zarade.
Jedan od berača sremuša na Suvoj planini Vasa Durmišević rekao je agenciji Beta da početkom aprila, kada izrastu prvi listovi, bere se sremuš uglavnom da bi se prodavao na pijacama u Nišu u malim vezicama koje koštaju od 20 do 40 dinara.
"Kada listovi porastu krećemo sa berbom 'na veliko' za velike otkupljivače", rekao je Durmišević i dodao da berba sremuša nije lak posao, ali da "od nečega mora da se živi".
Istakao je da za vreme trajanja berbe sremuša na Suvoj planini berači provedu ceo dan berući, spavaju u planini "ne bi li što više radili i zaradili".
"Berem sremuš od sedam ujutru do pet, šest popodne. Za to vreme mogu naberem najviše 60 kilograma i da zaradim oko 1.000 dinara. Moraš da budeš pognut čitav dan i da paziš kako bereš, jer sremuš ne sme da se bere sa drškom, ne sme da se čupa niti da mu se beru pupoljci. Koren i cvet se ne beru da bi dogodine ponovo izrastao", kazao je Durmišević.
Vlasnik firme koja na delu Suve planine poznatom kao Bojanine vode organizuje berbu sremuša "na veliko" Dejan Radivojević rekao je agenciji Beta da za sremuš postoji veliko interesovanje kupaca tako da se sve ubrane količine bez problema prodaju.
"Sremuš otkupljuju domaće sušare, ali sve što osuše ide u izvoz. Od deset kilograma svežeg, dobija se kilogram suvog sremuša", kazao je Radivojević i dodao da sremuš kupuju strane farmaceutske kuće i koriste za proizvodnju različitih lekovitih preparata.
Naveo je da se sremuš jede i kao salata, ali i da ljudi prave i različite meleme od sremuša, jer ima brojna lekovita dejstva - snižava pritisak, pomaže da rane brže zarastaju, čisti krvne sudove. Berba sremuša na Suvoj planini organizuje se uz dozvolu države pošto je reč o predelu koji je proglašen za specijalni rezervat prirode.
Država propisuje koliko najviše sremuša može da se ubere, a svaki berač mora da prodje obuku kako ne bi greškom ubrao listove drugih sličnih biljaka, ali i kako bi pravilno brao ovu biljku, odnosno kako je ne bi uništavao tokom berbe.
