BEOGRAD - Studentkinja Milica Lazarević je školske 2012/13. proglašena učenikom generacije Poljoprivredno-veterinarske škole sa Domom učenika u Svilajncu.
Danas je student četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta na grupi voćarstvo i vinogradarstvo.
Sa prosečnom ocenom 10, najboljim studentom ovog fakulteta proglašena je marta 2017. Stipendista je Fonda za mlade talente. Ovo je njen govor na svečanoj akademiji povodom 60 godina rada Poljoprivredno-veterinarske škole.
Nema čoveka koji je ovo pogledao, a da se nije duboko zamislio nad sobom, svojim poreklom i selom odakle su mu potekli roditelji...
Milica, bosonoga devojčica sa sela podno Oplenca, došla je preko Velike Morave, pa potom Save sve do Dunava i Zemuna i Poljoprivrednog fakulteta da se iškoluje sa ono malo muke što su joj roditelji teško zaradili i s čim su je poslali u svet da im bude na čast i ponos, da ih ne obruka, ne napusti, nego da se vrati i njima i svom selu.
- Moja kuća neće da opusti, ne dam da raste korov! Nisam godinama učila o zemlji i biljkama da bih živela na asfaltu - poručila je Milica.
- Za koju godinu, ja se nadam, eto mene opet podno Oplenca, da sadim svoje vinograde i voćnjake, živim svoj san… Ali, biće jako teško, snovi se ne ostvaruju tek tako, a i ne možete sve sami. Sela zamiru. Ne samo da nema ko na njivi da pomogne, nego nema ko ni da odmogne, bar putem da prođe… Koliko je ljudi prodalo sve svoje na selu, prodalo zemlju, ostavilo sve… otišlo u grad ili daleko u tuđinu. Voćnjaci se suše, zemlje pate, roditelji umiru sami. Kada se vrate, glog kao ruka poraste - poručila je Milica.
Poslušajte čaroban Miličin govor...
(Kurir/Youtube/Foto: Youtube printscreen)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Zaev i Rodić :Sloboda govora je temelj svakog demokratskog društva
