Parno grejanje i fiksni telefon donedavno su bili najvažniji uslovi studenata kad su iznajmljivali stanove, a danas baš te stanove, zbog velikih troškova, izbegavaju u širokom luku.
Današnje akademce i njihove roditelje kriza je naterala da se dobro preračunaju, pa se, umesto da iznajmljuju sobe i garsonjere, udružuju po dvoje ili troje i uzimaju u zakup dvosobne i trosobne stanove u Beogradu, na kojima svako od njih može da uštedi po 1.200 evra godišnje.
- Stanovanje u garsonjeri i u stanu postalo je luksuz i takvi stanovi se teže izdaju. Deca se udružuju po dvoje ili četvoro pa uzimaju dvosoban ili trosoban stan jer im se to više isplati. Garsonjere koštaju od 150 do 200 evra mesečno i pored tog iznosa treba još najmanje 50 za ostale režijske troškove. Tri studenta, umesto da plate 220 evra mesečno za garsonjeru, mogu da iznajme trosoban stan za 300 evra, što sa režijama od 150 evra dođe 150 po svakom.
To udruživanje je najisplativije i godišnje svako od njih može da uštedi 1.200 evra. E, sad da li će oni da uče u stanu ili da prave žurke, to zavisi od njih - kaže Srđan Lončarević, vlasnik agencije iz Beograda i dodaje da su zbog manje potražnje cene garsonjera i jednosobnih stanova opale za 20 odsto u odnosu na ranije.
Na prvom mestu na spisku uslova kada iznajmljuju stan studenti traže da budu bez parnog grejanja i fiksnog telefona.
- Retko ko hoće stan s centralnim grejanjem i fiksnim telefonom i to svi postavljaju kao uslov. Zašto bi dali 600 dinara za pretplatu za fiksni telefon kada za te pare mogu da koriste mobilni koliko hoće. Svi, međutim, hoće internet - ističe Lončarević.
Centar Beograda i ove godine tradicionalno prednjači s cenama, međutim poskupljenje je sačekalo i studente u Novom Sadu, koji za stan u tom gradu sada treba da izdvoje i do 30 odsto više novca. Tako iznajmljivanje garsonjere u ovom vojvođanskom gradu košta od 160 do 200 evra, a jednoiposoban je već od 180 do 250 evra. U Nišu je za zakup garsonjere potrebno bar 100 evra, dok zakup u Kragujevcu košta od 80 do 150 evra mesečno.
Iako bi po novom zakonu o stanovanju svaki stanodavac trebalo da prijavi stanara i da od njegove kirije 20 odsto da državi, Lončarević kaže da to nije uticalo na cena zakupa.
- Taj porez i kazne su postojali i ranije, pa ih niko nije plaćao, jer je teško dokazivo da neko plaća kiriju, a ne da stanuje besplatno kod tetke. Taj porez je kod nas previsok, a svuda u Evropi je od sedam do 11 odsto - objašnjava Lončarević.
Studentski centar u Nišu
U ČETIRI PAVILJONA 948 MESTA
U četiri paviljona Studentskog centra u Nišu ima 948 mesta, od kojih je po 10 odsto rezervisano za strane studente i studente iz osetljivih društvenih grupa, a duplo više za brucoše. Cena za sobe prve kategorije je 1.860, a druge 1.430 dinara. Tri obroka u menzi dnevno koštaju 170 dinara, a na ovaj način se hrani oko 6.000 studenata.
D. K.
Pokret stanara porez na teret vlasnika stana
Saša Kostić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada ističe da bi porez na kiriju trebalo da padne na teret vlasnika stanova, ali zbog toga imaju i veće probleme.
- Vlasnici stanova nemaju kome da izdaju stanove sa daljinskim grejanjem jer stanari neće da ih iznajmljuju zbog visokih računa. Za grejanje i objedinjene režije u garsonjeri u Nišu potrebno je od 5.000 do 6.000 dinara mesečno plus 3.000 dinara za zajedničku struju, održavanje zgrade i slične troškove. Kad se to doda na kiriju, nikome se ne isplati - kaže Kostić.
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: "Beograd na vodi" na ledu?
