LIPOVAC - Mladić Aleksandar Mitić(20) iz sela Lipovac osam kilometara udaljenog od Vranjske Banje, doživeo je pravu životnu dramu kada je prošle godine na Badnji dan po snažnoj mećavi krenuo u šumu po badnjak.
Aleksandar je pokušao da iseče badnjak, ali mu se sekira zabila u nogu
isekla mu patiku, i povredila tetive na nozi. Sa otvorenom ranom na desnoj
nozi širine šest, a dužine 11 centimetara uz jako krvarenje on je pokušao da
se gazeći dubok sneg vrati kući.
"Bila je tu neka grana koja mi je smetala pokušao sam da je odsečem,
grana je bila zaleđena i kako ju je jak vetar pomerao umesto da nju
presečem, sekira je odletela isekla patiku i zabila mi se u nogu. Pokušao
sam da se uspravim i polako krenem prema kući. Podupirao sam se
sekirom dvadesetak metara, a onda mi se smučilo oblio me je hladan znoj
pao sam i počeo rukama da se vučem kako bi se približio kući i dozvao
ukućane oca, majku. Uspeo sam, čuli su me uneli u kuću skinuli patiku,
čarapu i previli ranu i pokušali da zaustave krvarenje, ali meni je bilo sve
gore i gore. Mogu samo da se zahvalim Bogu, vatrogascima i komšijama
što su me spasili", priča Aleksandar.
Prema rečima njegovog zeta Saše Spasića koji je učestvovao u
spasavanju šuraka sa vatrogascima, Aleksandar je u šumi bio potpuno sam
kada se povredio, na mestu koje je bilo udaljeno od njegove kuće ćetristo
metara..
!U takvom stanju nije uspeo daleko da stigne na nekih pedesetak metara
do kuće mu je pozlilo pao je, pa je puzeći na rukama nastavio da se po
snegu probija do kuće . Ukućani i komšije ukazali su mu pomoć
pokušavajući da ga na nosilima spuste do Vranjske Banje", priča Spasić.
Tek tada je počela da se odvija prava drama, jer je to područije zahvatila
snažna mećava sa snežnim nanosima visine i do dva metra. Aleksandra su
na nosilima uspeli da prebace samo do kuće koja je bila nadomak njegove.
"Agonija je trajala sat vremena, a onda su me pozvali telefonom, jer se
krvarenje nije zaustavljalo, a on je počeo da se gubi. Pozvao sam Hitnu
pomoć u Vranjskoj Banji, obavestio ih a onda sam i sam krenuo kolima da
pomognem. Kola Hitne pomoći nisu uspela da se probiju, ja takođe ostali
smo zavejani bez ikakve šanse da nastavimo dalje. Odlučio sam da krenem
peške probijajući se kroz nanose snega. U jednom trenutku i sam sam
propao u smet visine dva metra jedva sam se izvukao. Prešao sam svega
kilometar puta. Vratio sam se na mesto odakle vozila nisu mogla da se
probiju. Zbog jakog vetra snežni nanosi ponovo su zatrpali put koji smo
probiili. Pozvao sam Vatrogasno-spasilačku ekipu, a onda da sneg i nas ne
bi zatrpao sišli smo u Vranjsku Banju da sačekamo vatrogasce. Bilo je
jezivo nevreme", kaže on i dodaje:
"Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice i ja krenuli
smo saonicama da se probijamo kroz smetove do mesta gde se nalazio
Aleksandar. Namučili smo se jer su snežni nanosi bili sve veći. Na pet šest
mesta imali smo prevrtanje saonica jedva smo se izvlačili. Sanke su
jednostavno propadale u sneg. Tri sata smo se probijali po nemogućim
uslovima do kuće u kojoj je ležao moj šurak.Snežna mećava, velika
hladnoća otežavali su ovu neizvesnu situaciju u kojoj je bilo najvažnije stići
što pre do povređenog. Čim smo stigli Vedran mu je ukazao prvu pomoć
vezao i stegao ranu kako bi zaustavio krvarenje. Aleksandar je bio potpuno
modar, stavili smo ga na sanke, Vedran je krenuo ja iza njih zaglavljivali
smo se na tri mesta i nekako uspeli da stignemo do Banje, odakle je kolima
Hitne pomoći Aleksandar prebačen u ZC u Vranju. Povredio se ujutru u 10
sati a tek uveče u 23 sata je bio prebačen u vranjsku Bolnicu nakon 23
sata, jedva smo ga spasili. Dve jakne kojima mu je bila vezana noga bile su
pune krvi".
Saša objašnjava da veliku zahvalnost duguju Vedranu Taškoviću, komandantu Vatrogasno spasilačke jedinice koji je pokazao i veliku hrabrost I požrtvovanost u spasavanju njegovog šuraka.
Aleksandar se je nakon ukazane lekarske pomoći, ušivanja rane i primljenih
infuzija oporavljao kod zeta i sestre u selu Davidovic. Kretao se pomoću
štaka.
Kaže da je na sreću sve dobro prošlo, ali da nikada neće zaboraviti Badnji
dan, mećavu i odlazak po badnjak.
Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice kaže da je
spasavanje dvadesetogodišnjeg Aleksandra, bila jedna od najtežih
intervencija koju su on i njegove kolege imale od kako je prošle godine
nevreme sa snažnom mećavom i niskim temperaturama zahvatilo ovo
područje.
(Kurir.rs/T.Stamenković/Foto: Privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kakvi nadljudi! Zgrada u plamenu pala na vatrogasca, a njegove kolege pokazale šta je herojstvo!
