- Ono što sam preživela da bih postala majka je zaista bilo pakao. Svega se do tančina sećam, nije mi svejedno, ali me neće pokolebati da, ako treba, još jednom prođem tim putem muka i rodim drugo dete - priča Užičanka Kristina Kljajić (31).
Njenoj ćerki Đurđi je 15 meseci. Noseći u stomaku dete koje je iznad svega želela, nosila je i svoju glavu u torbi. Silne godine su Kristina i njen suprug Miloš izgubili čekajući da prirodnim putem postanu roditelji. A onda su se 2016. odlučili da probaju vantelesnom oplodnjom da dođu do potomstva. Prihvatila je hrabra Užičanka da joj odstrane oba jajovoda, znajući da ako vantelesna oplodnja ne uspe nikada neće postati majka. Od tri ubačena embriona, jedan je ubrzo uginuo, a lekari su konstatovali trudnoću.
Usledili su problemi. I te kakvi! Na ginekološkom odeljenju Užičke bolnice nezapamćeni.
- Bez obzira na sve što je bilo, odlučili smo se na drugo dete, rešena sam da još jednom zaigram „ruski rulet“. Okolina me zapitkuje da li treba ponovo da prolazim istu muku, a ja odgovaram - muka me je načinila najsrećnijim bićem na svetu, hoću da budem još srećnija - kaže dve godine kasnije hrabra majka.
Vrti film unazad, prepričava jade koje je pregrmela i koje je neće sputati da rodi još jednom - najmanje.
Zbog bolova je u 11. nedelji trudnoće morala na hiruršku intervenciju. Ginekolozi Rade Marković i Vladica Tripković našli su vitalan plod, ali je u rogu materice postojao još jedan koji je doveo do prsnuća materice i do opasnog krvarenja. Embrion koji se nalazio u rogu je izbačen u stomak i morao je biti uklonjen.
- Saznanje da je u meni postojao još jedan embrion, nesuđeni blizanac moje Đurđe, još jače me je minulih meseci dok sam se lomila da li da se usudim na drugo dete, navodilo da Đurđa ne treba da ostane jedinica - veli Kristina.
Opet je pričom u ginekološkoj sali užičke bolnice u vreme dok se u njoj odvijala drama i borba za njen život.
Da li odstraniti embrion koji je bio u preostalom delu materice i spasti trudnicu, ili rizikovati oba života da bi Kristina, mada malo verovatno, dosanjala majčinski san? Ona je bila pod anestezijom, a lekari, u trci s vremenom, u dilemi - šta raditi.
- Kada sam se probudila rekli su mi da mi je život visio o koncu i da su mi rekonstruisali rog materice i pružili šansu da izguram trudnoću. Kazali su da su se odlučili na korak koji može da dovede do pucanja materice u osmom-devetom mesecu i tako ugrozi i bebu i mene, i da su šanse da postanem majka minimalne. Rekla sam im - da sam se ja pitala, isto bih odlučila, prihvatam rizik - priča Kristina Kljajić.
I terala je hrabro preživljavajući svaki grč i bol iz stomaka, dok nije isprkosila sudbini i decembra 2016. rodila ćerku.
Većina majki u istoj situaciji, poučena minulim i svesna mogućeg, ostala bi na jednom detetu zahvalna posle svega što i njega ima. Ne i Kristina.
„Guraćemo, pa kako bude!”
Nedavno su ona i Miloš presekli da krenu u novu borbu. Počeli su da skupljaju sredstva za vantelesnu oplodnju, javiće se i na konkurs da pokušaju da dobiju još novca. Putokaz im je Đurđa koja se za 15 meseci nije ni zakašljala ni dobila kijavicu. Kažu Kljajići - Božiji znak.
- Predočila sam dr Markoviću svoju volju. Kazao je doslovce: „U ono vreme si nosila tempiranu bombu, rizik je veliki.“ Moj odgovor, kao i posle operacije kada su mi spasili život i trudnoću, bio je - „guraćemo pa kako bude“. Nekim lepšim ili onim užasnim putem koji sam prošla pre dve godine, nebitno, važno je da sve bude na svome kada zatvorim i drugi krug. A on počinje u maju - kaže Užičanka.
(Kurir.rs/Blic-V.L.)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) Evo šta će Marko Đurić raditi na Kosovu i Metohiji
