U Vranju je u Galeriji Narodnog muzeja predstavljena monografije Kola srpskih sestara pod nazivom ''U susret 115. rođendanu Kola srpskih sestara u Vranju'' . Publikacija je priređena povodom 115 godina od osnivanja jednog od najstarijih humanitarnih udruženja na ovom području. Objavljivanje monografije finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture, a izdavač je Istorijski arhiv “31 januar” Vranje. Autorke publikacije su Ljubica Zdravković Džonov i Suzana Petrović. Prvi deo publikacije posvećen je istorijatu Kola srpskih sestara od samog njegovog nastanka 1903 godine do zabrane njegovog rada 1942 godine.
Drugi deo publikacije obuhvata rad Kola od njegove obnove 1992. do današnjih dana. Predsednica Kola srpskih sestara u Vranju od njegove obnove je dr Gordana Đorđević, apsolutni svedok svih događaja vezanih za Kolo srpskih sestara u Vranju i Srbiji unazad 25 godina., Predstavljena kao “žena velikog, humanog i plemenitog srca, bespoštedne ljubavi i dobrote, dr Đorđević nije mogla da sakrije uzbuđenje i radost što je monografija ugledala svetlost dana na 115. rođendan Kola.
“Sve ove godine našeg rada počev od 1992. kada smo se mi žene vođene idejom humanosti i čovekoljublja okupile. U vreme devedesetih i“balkanske golgote” kada besni građanski rat na Balkanu, a reke izbeglica dolaze iz Slavonije, Banije i Korduna krenule smo sa akcijama obilaska kampova izbeglih, sa dobrotvornim humanitarnim uskršnjim balovima, bilo ih je sedam . Prikupljena sredstva korišćena su u humanitarne svrhe. Tu su akcije u vreme NATO bombardovanja, i veoma značajna saradnja sa drugim kolima. Želim da pomenem reči velikog ruskog Patrijarha Vasilija koji je rekao “samo ono što date drugima ostaje zauvek vaše” “, istakla je dr Đorđević.
Suzana Petrović jedna od autorki monografije podsetila je da je Kolo srpskih sestara nastalo, kao građansko, žensko, patriotsko, humano i kulturno društvo. Njegova prva dužnost bila je da pomaže svom narodu u južnoj Srbiji i Makedoniji izloženom turskom i arnautskom teroru.
"Vranjanke su se odmah odazvale pozivu Delfe Ivanić i Nadežde Petrović, idejnim tvorcima Kola i osnovale podružnicu u Vranju. Od osnivanja do Prvog svetskog rata glavni sadržaji programa Kola bili su podizanje i širenje nacionalne svesti, kao i materijalno i moralno pomaganje ''braće i sestara'' u potlačenim krajevima. Osnivanje Kola srpskih sestara bilo je značajan napredak u srpskom društvu, koje je do tada bilo isključivo u znaku muškaraca. Samo udruženje bilo je samostalno u odnosu na sve državne i društvene institucije. Izdržavalo se od dobrotvornih priloga”, navodi
Petrovićeva.
Prema njenim rečima za 115 godina koliko Kolo srpskih sestara u Vranju postoji i za 25 godina od njegove obnove, nikada nisu publikovana dokumenta, fotografije o njihovom radu i aktivnostima. Ovo je prvi put da se progovara o svemu što se događalo, iz ugla ovog Udruženja u Vranju.
Ljubica Zdravković Džonov autorka monografije napominje da je rad na publikaciji trajao skoro dve godine, a da je najteže bilo pronaći verodostojna istorijska dokumenta.“Za više od veka postojanja i rada Kolo srpskih sestara u Vranju prošlo je kroz različite faze razvoja i propadanja. Te časne žene znale su kako se odlučno korača i preskaču prepreke. Šta god da se događa naš zadatak , zadatak Kola srpskih sestara je da sačuvamo veru u humanist. Istrajnost u življenju po principima jevanđelja i milosrđa najveći je uspeh svih nas. istakla je Zdravković Džonov koja je i članica Kola srpskih sestara .
Svojim humanitarnim radom, aukcijama I donatorskim večerima Kolo srpskih sestara u Vranju prikuplja sredstva i pomaže siromašnima, deci i izbeglim licima. U Srbiji trenutno postoji 25 članica ''Kola srpskih sestara''.
(Kurir.rs/T. Stamenković/Foto T. Stamenković)
