U bogutovačkom zaseoku Kršna, kršni su ostali samo Milunka i Zdravko. A pamte i vremena kada je, samo u kući Zdravkovog oca i strica, živelo 15 ljudi.
"Sve je to otišlo odavde, otišlo u čaršiju dole gde se lepše živi, a zemlja ostala ovde, evo raste trnje i korov i šta da ti pričam drugo", kaže Zdravko Banjanac.
Mnoga domaćinstva u zaseoku Kršna polako preuzima šuma. Zato ne čudi što Milunka i Zdravko na ovom putu neretko vide i tragove medveda.
To im ne smeta. Kažu – navikli su da žive sa prirodom.
"Za mene mala Amerika. Lepo. Šta? Doveli smo vodu 1971. godine, pet kilometara i trista metara prirodni pad, a nosili smo na obramači 500 metara i leti i zimi. To ti je bilo muka i strava, sad, voda, struja došla", ističe Zdravko Banjanac.
"Stoku držimo, od stoke i živimo i još usput to radimo malo poljoprivrede, nije malo nego dosta", dodaje Milunka Banjanac.
Veliku pomoć imaju od sina, snaje i dva unuka koji iz Bogutovca udaljenog tri i po kilometra dolaze skoro svaki dan. Kažu i da su srećni što je put do njih i dalje dobar. Do kuće se može autom, čak i zimi.
"Mi imamo za traktor ovaj priključak, očistimo put redovno. Sami doduše. Radimo, ali tako volimo", objašnjava Milunka Banjanac.
Uz ljubitelje paraglajdinga i planinare, ni društva im ne manjka. Sa Troglava, odakle s jedne strane vide Pančićev vrh, a s druge Kraljevo, ne razmišljaju da idu. Bar dok ih noge nose.
"Neću da idem nikud. Gde se zec okoti, tu mora i da skaplje", zaključuje Banjanac.
(Kurir.rs/RTS/Foto:Youtube printscreen)
