Goveda, ovce, kokoš na porodičnom imanju Stefana Tomkovića, 26-godišnjaka rešenog da ostane na dedovini u aranđelovačkom selu Banja, retka su scena koja se može videti danas u Šumadiji.
Obrni okreni seljani u većini slučajeva ostaju na dva -tri grla stoke, kako bi od mleka pokrili osnovne potrepštine.
"Na selu se mnogo radi, ali i može da se zaradi. Ja sam četvrta generacija koja uzgaja stoku, od pradede naovamo. Upoznali smo i fabriku, i druge poslove. I ja radim dva posla, u firmi za obezbeđenje i ovde kući. Radni dan mi je 14 sati, ali ako imaš volje i dobro se organizuješ ,sve se stigne", priča Stefan dok sa predsednikom opštine Bojanom Radovićem i njegovim zamenikom Miladinom Jakovljevićem obilazi imanje.
Nafta rak rana
Cena nafte je rak rana srpskog seljaka. Nema više ni subvencionisane cene za poljoprivrednike, jer je ranije bilo mnogo zloupotreba i prema Radovićevim rečima traži se modus kako da se dodatno pomogne seljacima u ovom segmentu.
Njegova porodica uzgaja ovde popularnu rasu goved i bikova „simental“. Objašnjava muke na koje nailaze seljaci, ali i priznaje da je poslednjih godina „zategnuto sa subvencijama, da sada može da se planira, organizuje, da je malo sigurnije“. Suština njegove priče je da treba zaokružiti proces proizvodnje.
Sa ocem Milovanom i majkom Slobodankom obrađuju svojih sedam hektara zemlje, i još 23 hektara uzimaju u zakup. Na tih tridesetak hektara uzgajaju kukurz, pšenicu, sve što je potrebno za ishranu stoke. I prodaju su rešili.
"Mora seljak da se opredeli ili njiva ili fabrika. Mi ujamljujemo radnu snagu, ne možemo sve da izguramo. Većina drugih ima po dve krave i trči u grad. Onda propadne i tamo i ovamo. Stefan je najviše u našoj porodici unapredio domaćinstvo. Mlad je, zna. Mi ga pratimo", priča Milovan kome još godinu dana nedostaje do penzije. A fabriku je poodavno zamenio njivom. I ne kaje se.
NE PROPUSTITE
Predsednik opštine Bojan Radović, kaže da se u poslednjih pet godina u aranđelovačkoj opštini poljoprivredni fond gotovo udvadesetostručio.
"Osim budžetskih izdvajanja rasteretili smo oko 3.500 gazdinstava sa dodatnih 40 miliona dinara neoporezivanjem. Moramo da dignemo selo, i planiramo da obiđemo sve mlade poljoprivrednike, da ih stimulišemo da se vrate i ostanu na zemlji. Imamo dosta njih koji se vraćaju na poljoprivredi, ali u velikom procentu voćarstvu. Tu je ključ rešenja problema, u preraspodeli", objašnja Radović dok se na licu mesta upoznaje šta najviše muči seljake.
Inovacije neophodne u stočarstvu
Inovacije u stočarstvu su neophodne, kaže Miladin Jakovljević, zamenik predsednika opštine inače veterinar po zanimanju. Upoznat je sa najnovijim programima osemenjivanja krava, a u planu je da Aranđelovac postane središte edukacije mladih stočara iz Šumadije kroz organizovanje kongresa i direktnom komunikacijom.
Ovde je problem da se asfaltira prilaz od nekih stotinak metara, da se zamene bandere kako bi imali normalnu struju. Zove EPS. Uskoro i stižu, kreće i zamena drvenih dotrajalih bandera.
"Mora da se gazi po terenu, da se upoznaš sa svakim problemom lično", kaže nam Radović.
I Tomkovići su zadovoljni pristupom. Selo ne pamti kada ih je poslednji put posetio prvi čovek opštine, ovako da uđe u kuću,popije kafu. Stefan kaže da je od malih nogu na selu i da eto prvi put sa nekim iz opštine priča o problemima, kako dalje, šta je dobro. A nekad je dovoljno, veli, i da seljak ima kome da se požali.
(Kurir.rs/ Dragomir Ilić/Foto: Kurir, D.I.)
