Defileom helikoptera i aviona Vojske Srbije i nastupom hora počela je danas Svečana akademija povodom proslave 600-godišnjice osnivanja manastira Kamenac, u knićkom selu Čestin.
"Moramo da sačuvamo porodicu, da se proširimo samo tako možemo razvijati Gružu, Šumadiju i Srbiju", rekao je Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i domaćin svetkovine kakva odavno nije viđena u Šumadiji. On je pozvao mlade da se vrate u Šumadiju i da se ponovo obnove sela.
"Mi smo tu da služimo a ne da varamo", rekao je Nikolić naglašavajući da će se potruditi da se gružanski kraj razvija u duhu pravoslavlja i zaveštanja redaka. U prisustvu nekoliko hiljada građana on je dobio visoki orden SPC koji mu je uručio vladika žički gospodin Justin. Poree toga dobio je i orden Ruske Federacije, koji mu je uručio Slava Kalinin, potpredsednik udruženja veterana ruskih bezbednosnih službi koje ima 17 miliona članova.
"Rusi i Srbi su jedan narod, ista nam je vera. Na nas uvek možete računati. Od naših prijatelja oficira, privrednika i ljudi čuli smo da je Miroslav Nikolić vekiki domaćin i pravoslavac", rekao je Kalinin uručujući predsedeniku knićke opštine orden Ruske Federacije.
Veliki jubilej i svetkovinu su pismima pozdravili NJKV prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i predsednik RS Milorad Dodik. Njihova preosveštenstva episkopi Žičke, Mileševske i Raške eparhije služili su Svetu liturgiju povodom 600 godina od osnivanja manastira Kamenac u Čestinu kod Knića. Svetkovini su prisustvovale visoke delegacije države Srbije, Vojske Srbije, ambasadori, veterana bezbednosnih službi Ruske Federacije, Vojnog sindakata Srbije i nekoliko hiljada građana.
Prema predanju jedan od najstarijih manastira na ovim prostorima podigao je despot Stefan Lazarević. Pripada Žičkoj Eparhiji SPC, nalazi se u opštini Knić, selo Čestin, svega nekoliko kilometara od mesta Gruže, na magistralnom putu Kragujevac- Kraljevo.
Istorija zidanja manastira
Manastirska crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice je obnovljena 1547. godine nastojanjem igumana Teofana, duhovnika Simeona i porodice Kosirović, o čemu svedoči natpis iznad ulaznog portala u naos.
Manastir je stradao po dolasku Turaka u ove krajeve, sredinom 15. veka, ali je nepoznato koliko je bio oštećen, a koliko obnavljan. Druga obnova manastira izvedena je 1700. godine, „kada ga je morački kaluđer Joanikije opravio i ogradio kamenim zidom“. Tokom 18. veka postao je metoh susednog manastira Kalenić.
Početkom 19. veka, Kamenac je u ratovima sa Turcima dosta stradao, tako da je u tom veku na manastiru dosta zidano i rađeno. To su bili manji zahtevi na crkvi o čemu svedoče zapisi u crkvi i konacima.
Od najranijih vremena manastir Kamenac je bio muški manastir. Po odluci nadležnih crkvenih vlasti preobražen je 1966. godine u ženski manastir. Novi manastirski konak osvećen je 1979. godine.
Manastir Kamenac je pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture Kragujevac od 1969. godine.
Crkva je sažetog oblika trikonhosa sa vitkom kupolom iznad centralnog prostora naosa. Zasvedena je poluobličastim svodom. Zidana je od lomljenog kamena, a pod je od mermernih kamenih ploča kvadratnog i i pravougaonog oblika. Od plastične dekoracije na fasadama ističe se krovni venac, bogato profilisan i moravskog karaktera. Na zapadu je naknadno dozidana kvadratna priprata zasvedena slepom kupolom. Na zidovima u unutrašnjosti crkve i narteksa nalazi se živopis iz 1870. godine. Raspored fresaka je uobičajen za crkveno slikarstvo ovog perioda. Drveni dvospratni ikonostas, rad poznatog ikonopisca Dimitrija Posnikovića, sastoji se od 21 ikone drvenih parapetnih ploča.
Dva velika jubileja
Prema predanju, za manastir Kalenić su zapregama vukli kamen sa Boračkog krša. Na mestu gde je podignut Kamenac bio je proplanak na kome je karavan noću odmarao. Odmah iza proplanka počinje veliki uspon i sluga koji je predvodio karavan, svaki put je ostavljao po malo kamenja, kako bi rasteretio stoku u zapregama. Kada je završen Kalenić na proplanku u Čestinu je bila hrpa kamena i sluga je optužen da je krao kamen. Despot Stefan je došao da proveri glasine i sluga mu je rekao da nije krao kamen, već da je želeo da se i tu sagradi svetinja.
Despot Stefan je otkupio zemlju i na njoj počeo da gradi manastir, koji je zbog pomenutog kamena, nazvan Kamenac. Na spoljašnjoj cokli se nalazi „stopa Sv. Save“ ispod koje je u temelju ukopana povelja manastira. Osvećena voda koja se pije iz stope pomaže pri glavobolji i slabovidima.
(Kurir.rs/D.I./Foto: Kurir)
NE PROPUSTITE
