Osmeh se, najzad, vratio na lica malih-velikih ljudi Milije i Milice Jelić iz sela Radobić kod Mionice, koje je život naterao da prerano odrastu.
Milija Jelić iz Radobića kod Mionice od svoje devete godine brinuo o teško bolesnom ocu, mlađoj sestri i celom imanju i na svojim plećima nosi teret koji bi i odraslima teško pao.
Kako je izjavio pre 10 godina, njegov dan izgleda ovako - ustaje u pet ujutro, nahrani stoku, pomuze kravu, založi vatru, pripremi jelo, devet kilometara pešači od kuće do OŠ “Milan Rakić” u Mionici. Kad se vrati, opet obaveze na imanju. I tako svakog dana.
- Nemam mnogo vremena za učenje, ali opet postižem dobar uspeh - priča Milija. - Sam održavam četiri i po hektara zemlje, posejao sam pšenicu, grašak, ječam, muzem jednu kravu... Od prodaje mleka mesečno se zaradi oko 3.000 dinara. Nije mnogo, ali kad se nema, svaki dinar je dragocen. Svestan sam da moram da se namučim, da desetogodišnjoj sestri Milici i ocu obezbedim uslove za život. Žuljeve na rukama više i ne brojim. Traktor vozim od prvog razreda osnovne škole, umem sa poljoprivrednim mašinama...
Milija danas ima 23 godine, završio je školu, zaposlio se, postao pravi domaćin, a pre nešto više od mesec dana se oženio.
Životi Milije i Milice Jelić izmenili su se za samo mesec dana, zahvaljujući nesebičnim ljudima, koji su u životu osim množenja i sabiranja, naučili i deljenje.
I podelili su, mnogo toga, sa Milicom i Milijom i pokazali im da više nisu sami, ostavljeni i zaboravljeni.
(Kurir.rs/RTS/Novosti)
NE PROPUSTITE
