Po našem starom običaju sve radimo u zadnji čas pa se tako čišćenja dimnjaka neki sete tek kad dim počne da im puni sobe. Zapušen od prljavište nahvatane po zidovima dimnjak ne može da ''diše'', a onda nema ništa od loženja ni tople kuće, ili stana. Tada se takvi sete Radoja Stanimirovića, profesionalnog dimnjičara lozničkog KJP ''Naš dom'', koji je tata-mata za lečenje dimnjaka.
Zna svaki dimnjak ne samo u lozničkom kraju nego rešava probleme po celom srednjem Podrinju, Krupnju, Malom Zvorniku i Ljuboviji, a otpušava i odžake u mestima sa one strane Drine, pa mu je delovanje ''međunarodno''. Koliko tačno ima dimnjaka u toj njegovoj ''parohiji'' ne zna tačno, ali zato kada dođe u neku lozničku višespratnica i vidi ''nadimljen'' stan čim izađe na krov bez oklevanja, kao da ima navigaciju, nalazi dimnjak koji ''ne diše''.
Tada se lati četki, sajli ili kugli, i baca na posao. Nekada je intervencija kraća, nekada potraje satima, ali Radoje ne odustaje dok ne reši problem. Kad krene sezona grejanja radi u svako doba dana i noći, u svim vremenskim prilikama, po kiši, snegu ili ledu, a dešavalo se da se po krovovima ''šeta'' i sa dimnjacima se bori i 31. decembra. Jednostavno nema mira ako zna da u nekoj kući ne mogu da ogreju zbog ''pokvarenog'' dimnjaka.
"Znaju ljudi da će doći zima, ali neki ne shvataju važnost blagovremene pripreme neko se toga sete tek kada nastanu problemi. Ne samo što dimnjak neće da ''vuče'' nego može doći i do samozapaljenja. Nije malo onih koji nisu godinama očišćeni pa ostanem satima na krovu. Ljudi zovu u bilo koje doba dana i noći, a moj stav je da odem odmah i pomognem. Kad počne sezona loženja ima posla, negde od oktobra pa do proleća redak je dan odmora, a dešava se i po deset čišćenja dimnjaka dnevno", priča Radoje koji starima naloži i vatru da proveri urađeno.
Nije lako hodati po krovovima. Probleme su nadograđene zgrade jer mnoge nemaju izlaz na krov pa tada podiže crepove kako bi došao do dimnjaka. Ide Radoje na kuće i zgrade i kad udari minus i poledi, samo se tada veže konopcem da ne siđe brže nego što treba.
"Ima mnogo dima i čađi, zato dimničari i jesu garavi, ali mi je ovaj posao ušao u krv, prosto mi je izazov da rešim problem i do sada nijedan problematični odžak nijedan nije bio pobednik", priča dimnjičar kome najveće muke zadaju ’’stručnjaci’’ koji sami otpušavaju dimnjake, a onda ga zovu.
"Krenu sami da čiste i ne da ne urade ništa nego često pogoršaju stvar. Svašta sam za ovih dvadesetak godina vadio iz odžaka, čekiće, kugle, klješta, namerno ubačene daske ili cigle, nalazio dimnjak poklonjen staklom, a jednom sam izvukao glavicu kupusa, ''delo'' nekog ''dobronamernog'' komšije", seća se slučajeva s posla i kaže da ljudima još žele da taknu dumnjičara, ogarave se malo, ili izvuku nit iz njegove četke, za sreću. Voleo bi da na vreme pripreme dimnjake za loženje, ali zna i da će, gotovo sigurno, i naredne zime gledati isti film i hodati po krovovima unedoba.
(Kurir.rs/T.Ilić/Foto: T.Ilić)
NE PROPUSTITE
