LOZNICA - Nova godina, a stara priča pošto je i u prvim danima 2019. nastavljeno arčenje onoga što je preostalo od nekadašnje HK ‘’Viskoza’’ u Loznici.
Sada je oboren višemetarski metalni toranj, težak više tona, pored nekadašnjeg pogona rekuperacije koji je pripadao fabrici ‘’Celvlakno’’. Ovaj ‘’rudnik’’ metala privukao je ‘’ljubitelje’’ sekundarnih sirovina i uveliko traje njegovo rastakanje na sitnije delove kako bi lakše bili unovčeni.
Nekadašnji radnik ‘’Viskoze’’ kaže da je nekontrolisano sečenje opasno za one koji to čine pošto je taj toranj služio kao filter za ugljen-disulfida (CS2), izuzetno opasnu i veoma eksplozivnu materiju svojevremeno korišćenu u proizvodnom procesu, a nalazio se, osim u rezervoarima potopljenim u bazene, i u pogonu rekuperacije.
Zatvorena i potpuno neobezbeđena ‘’Viskoza’’ je bukvalno poharana, na nekadašnjim fabričkim halama i pogonima nema krovova, ostali su goli zidovi, a sada se odnosi i ono poslednje što je moguće utopiti na tržištu sekundardnih sirovina. Ova neviđena pljačka naočigled svih traje već godinama i od fabrike, koja je se prostirala na skoro 80 hektara i svojevremeno zapošljavala više od 11 hiljada radnika, ostali su samo goli zidovi.
Osim što je ruglo ona je i dalje opasnost jer iz nje nisu uklonjene sve preostale opasne materije i već duže od decenije ugrožava zdravlje građana i predstavlja tempiranu bombu za životnu sredinu.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, nadležne za ovu uništenu državnu firmu, u fabrici ‘’Viskoza’’ ima 1.500 kubika vode kontanimirane ugljen-disulfidom (CS2), 300 kubika crnog luga, 15 tona mazuta i 20 kubika furfurala. Pri prestanku proizvodnje 2005. u fabrici je ostalo 550 tona CS2 i tek kad je ‘’Viskoza“ gorela krajem 2008. počela je priča o izmeštanju najopasnije preostale hemikalije, sumpornog jedinjenja koje je otrovno, zapaljivo i eksplozivno pri dodiru s vazduhom, a deluje na nervno tkivo, mozak i periferni nervni sistem. Posao je obavljen, ali ne potpuno tako da je fabrika i dalje potencijalna pretnja posebno što se po njoj i dalje seče bez odobrenja i neophodnih mera zaštite.
Krajem prošle godine Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, obišao je nekadašnju Fabriku autotraktorskih kočnica (FAK) iz koje je uklonjeno sto tona otpada cijanidne soli i tada poručio da je ovo početak rešavanja problema “ogromne količine istorijskog otpada” koji postoji u Loznici, navodeći kao sledeći korak ‘’Viskozu’’.
Da je ove godine na redu uklanjanje opasnih materija iz ove fabrike rekla je pre nekoliko dana u Banji Koviljači i premijerka Ana Brnabić pa Lozničanima ostaje da sačekaju i taj dan u nadi da do tada neće neko novo sečenje metala izazvati požar, ili ljudske žrtve što se, nažalost, minulih godina dešavalo.
(Kurir.rs/Tekst i foto: T.Ilić)
