Kada su pre samo 10 godina počele da krče parlog starog malinjaka, niko u
njih nije verovao. Danas su najuvaženiji proizvođači malina u ovom delu Srbije.
Slavomirka Stefanović (57) i Biljana Babić (49) iz sela Ploča na oko 30 kilometara od Aleksandrovca, nerazdvojne su malinarke, a neobičan ortakluk još je neobičniji kada se zna da su dve uspešne preduzetnice - zaova i snaja, pišu Novosti.
Jedinstveno partnerstvo počelo je od 70 ari. Napušteni malinjak u selu imao je samo ime - "Ravnine".
- Predložila sam snaji da zakupimo zemlju i ona je odmah pristala, iako sredina nije bila oduševljena našom idejom - priseća se zaova Slavomirka Stefanović. - Sa vlasnikom malinjaka smo se dogovorile da 500 evra isplatimo odmah, a 500 u berbi. Tako je sve krenulo.
Malinjak, dodaje naša sagovornica, nije bio čišćen šest godina, pa su uporne žene izbacile više od 10 kamiona starog i neupotrebljivog roda. Srpsko "zlato" raslo je bez reda i malinarke je čekao veliki posao.
- Da zadatak bude još teži, ništa nismo znale ni o samom poslu, pa smo sve učile u hodu - priča, za Novosti, snaja, Biljana Babić. - Kada se osvrnem na početke, na dane provedene u malinjaku, prvo krčenje, prve sadnje i berbe i sve to bez ikakvih mašina, stvarno mislim da možemo da budemo ponosne. Sve smo stvorile sa 20 ženskih prstiju.
I put do malinjaka nije jednostavan, od regionalnog pravca Aleksandrovac - Raška udaljen je na skoro kilometar strmog uspona. Voće uspeva na oko 1.100 metara nadmorske visine, na planini Željin, pa se dešava da se obrađuje ralom sa konjima!
Odvažne žene, ipak, ne poznaju prepreke. Prve godine su maline povezale u grupu i od berbe isplatile vlasniku dug. Već naredne, počele su da formiraju redove i ugovorile prodaju rasada za Makedoniju.
- Odlično smo prošle s tim poslom, pa smo nastavile da ulažemo: kupile smo stubove, žice, alatke - priča nam Slavomirka. - Uredno smo kosile trimerima, predano prskale, čistile. A i širili su se zasadi za još 20-30 ari, pa još hektar i dva. Došle smo do četiri hektara. U međuvremenu, pravile smo i put do malinjaka.
- Kada smo počinjale, pod malinjacima je bilo nekih 15 hektara, a sada je svako parče pretvoreno u malinjak - kaže nam Slavomirka Stefanović. - Ima ljudi koji su se odselili, a na dedovini rade malinjake. Brine, međutim, cena otkupa. Računice za proizvođača nema bez makar 130 dinara po kilogramu, a mnogima su otkupljivali po ceni od 40 do 60 dinara! Ljudi se neće vraćati da obrađuju maline, ako se nešto ne promeni.
U skoro divljoj prirodi Gornje Župe, gde se čovek brzo podseti koliko planinski vazduh bistri um, prinos malina u proseku iznosi od 100 do 120 kilograma po aru. Junakinje ove priče redovno su rekorderke po godišnjoj proizvodnji, pa postoje i rezervacije za otkup mikera i vilameta.
- Kažu ljudi da ni muškarci u poslu ne mogu da nas stignu, ali mi se ne takmičimo, sve zajedno radimo i uživamo - kažu Bilja i Slavka, dodajući da su zajedno izgradile i kolibicu za odmor u malinjaku. - Poslednjih godina pomažemo i drugima. Već sada za proleće imamo naručeno više od 30 hektara vezivanja u malinjacima u Jošaničkoj Banji i Raškoj.
Uz sav požrtvovan rad na poljoprivredi, i zaova i snaja su ostvarene supruge i majke, sa raznovrsnim radnim stažom, koji dokazuje da od posla nisu bežale. Starija, Slavomirka, svojevremeno je radila u Beogradu i Kruševcu, a u rodno selo sa suprugom Zoranom, policajcem u penziji, vratila se 1984. godine. Blizu 18 godina bila je dizajner u fabrici tepiha.
(Kurir.rs/Večernje novosti/Sofija Babović)
Foto: Beta/Emil Vaš/Foto: Facebook printscreen
