ČAČAK – Da biste pokosili jednu livadu danas vam je potrebno samo da kroz travu prošetate kosilicu, međutim pre pedeset godina sve je izgledalo mnogo drugačije – muškarci su po najvećoj žegi kosili isključivo ručno, koristeći svoju snagu i veštinu.
Veran ovoj tradiciji čak i danas ostao je Vuk Vučković iz Preljine kod Čačka, koji iako ima samo dvadeset jednu godinu ne propušta nijednu Kosidbu na Rajcu. Uz oca i strica kosu je prvi put u ruke uzeo sa nepunih sedam godina i zaljubio se u ovu staru veštinu.
“Znam da moji vršnjaci možda imaju neke modernije i ekcentričnije hobije, ali za mene je ručno košenje broj jedan. Tu vam rade svi mišići, bolje je od svake teretane. Kad sam bio mali rekli su mi da imam urođen talenat i zato nisam odustao. Otac mi je pokazao prve poteze, a onda sam iskustvo sticao kroz vežbanje”, kaže Vuk.
Njegov trud se isplatio jer je sa 19 godina postao najmlađi pobednik u istoriji Kosidbe na Rajcu. Kaže da je za zlatan otkos najvažniji dobar alat, ali i fizička spremnost.
“Dobra kvalitetna kosa je najbitnija, mora biti dobro naoštrena. Prvi zamah je ključan. Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najviše treba da kosite ovim središnjim delom, a ne vrhom kose”, otkriva svoju tajnu ovaj mladi kosač.
Brus za pojasom neizostavan je detalj, a Vuk kaže da kosa mora stalno da se oštri, da bi trava bila dobro pokošena.
“To je prirodni kamen koji služi za oštrenje, nasloni se na kosu i usko povlači, ali morate paziti da se ne posečete. Trava na Rajcu je tvrda i jaka i ako se niste dobro naoštrili, nema pobede”, rekao je Vuk.
Svi u Preljini znaju da ovaj mladić odlično kosi, pa zato dok vežba on pokosi sve livade u komšiliku.
“Fizička kondicija je veoma bitna da biste kosili. Pred svako takmičenje pripremam se tako što kosim obližnje livade i kad brzo pokosim jedan hektar trave, tad sam spreman za Rajac”, uz osmeh priča Vuk koji je pobedio i ove godine.
Svoj talenat imao je od koga da nasledi, otac Radoslav kaže da je nijedna livada u sjeničkim sleima odakle je rodom, nije ostala nepokošena njegovom rukom.
“U našim stočarskim krajevima kosidba je bila jedan od najvažnijih poslova. U stara vremena skupljali smo se na mobama. Solidarisali smo se i pomagali jedni drugima”, rekao je Radoslav i dodaje da su kosidbe i danas prilika da se ljudi okupe, druže i prisećaju starih vremena nebitno da li žive u selu ili u gradu.
“Sad je sa nama na Rajcu bio i dokror, kardiolog koji je kosio kao pravi seljak. Kad smo ga pitali kako je, on kaže – odlično, srce samo pumpa”, našalio se Radoslav.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
