SUBOTICA - Uzurpacije državnog zemljišta ima u čitavoj Srbiji, ali u Subotici ima najmanje štete za budžet, jer onaj ko nelegalno seje nešto na zaparloženoj državnoj zemlji, umesto prinosa "žanje" trostruko veći zakup. Može, doduše, i da ubere prinos, ali samo kad plati zakup 600 evra po hektaru, umesto 200, koliko je prosečna cena hektara u zakupu, u SBO.
Tako nalaže Zakon, a sredinom jula, subotička gradska Skupština usvojila je odluku o uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta, pa komisija kontroliše državno zemljište u zakupu, da li je neko uzurpirao i zasejao parcelu, koju nije zakupio.
„U SBO se kontroliše državna zemlja u zakupu, pa je manje uzurpiranja. Pre dve godine je oko 40 hektara nelegalno sejano. Te useve smo skinuli sa parcela, a novac je otišao u gradski budžet. Od ukupno 15.000 hektara državne zemlje, u zakupu je oko 12.000 hektara”, kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu.
Na parcelama kod Subotice, Palića, Tavankuta, Bačkih Vinograda, Hajdukova i okolini, više od 100 hektara državnog zemljišta je zapušteno i zaparloženo.
„Po zakonu, ko nije zakupio državno zemljište, a seje na njemu, plaća zakup tri puta više u odnosu na prosečnu cene zakupa po hektaru, u toj regiji, ili se usev prodaje, a novac ide u lokalni budžet”, objašnjava Ostrogonac.
Ističe da, zbog restitucije koja nije okončana, kod kontrole uzurpacije zemlje ima problema kod onih vlasnika kojima zemlja jeste vraćena, ali nije sprovedena konverzija, pa je u katastru ta zemlja još uvek državna.
„Teže je kontrolisati sitne parcele od pola jutra, kad vlasnici „produže” svoje njive i na državni deo, pa će se kontrola raditi sa republičkom poljoprivrednom inspekcijom. Imamo podatke koje parcele se ne koriste, a na kojima su zasadi. Ko je nelegalno zasadio kulturu na državnom zemljištu, platiće zakup 600 evra po hektaru, umesto 200, ako hoće da skine prinose. U protivnom, to će uraditi država, a prekršilac tri godine ne može uzeti u zakup državnu zemlju”, kaže Ostrogonac i ističe da je u Subotici bolja situacija u odnosu na Srbiju, zbog redovne kontrole.
Ipak, neki slučajevi završavaju i na sudu, jer niko sam neće da se javi da je nelegalno zasejao. U Subotici pamte apsurd, da je vlasnik na rođačkoj njivi, koju nije dobio testamentom na sudu, iz inata zasejao kukuruz, tvrdeći da je njiva njegova. Noću je stražario na njivi, da mu rođak, vlasnik parcele, ne bi „skinuo” prinos. Stigli su i do suda, jer je sejao na tuđoj njivi, privatnoj, a na državnoj parceli platio bi trostruki zakup za nelegalnu setvu!
„Malo je nelegalno zasejanih državnih parcela, najviše 20-ak hektara. Država hoće i stočarima da omogući da zakupe državnu zemlju za hranu domaćim životinjama, predložili smo da u Subotici stočari dobiju zakup do 8 godina, zavisno od vrste stoke”, navodi Ostrogonac.
On ističe da su to manji problemi, ali i da ima dosta površina koje još nisu uređene u katastru.
"Tako je u katastru i Trg slobode u centru grada upisan kao poljoprivredno zemljište, a deo parcela oko „ipsilon” kraka, pa i obilaznice, papirološki još uvek je u privatnom vlasništvu, jer nema dovoljno novca da se to počne rešavati.
(Kurir.rs/N.H./Foto: N.H.)
