Potpukovnik Džon Kapelo, američki vojni pilot, bivši vojni ataše u Ambasadi SAD u Srbiji i Izraelu, toliko je zavoleo Srbiju i srpski narod da nam se i dalje vraća.
Kapelova ljubav prema Srbiji, kako kaže kada je spoznao našu hrabrost i požrtvovanost ogleda se u nastojanju da se oduži srpskom narodu koji je pomogao američkim pilotima u evakuaciji iz Srbije u vreme Drugog svetskog rata.
Osnovao je Fondaciju Halijard. Sada on pomaže potomcima onih koji su rizikovali svoje živote da bi spasli američke vojnike 1944. godine.
Juče je imao drugu "ulogu" sa svojim kolegom Bojanom Dragićevićem.
- Srpski narod je veliki narod. Uvek me je fascinirala njegova žilavost i ono što vi kažete "duša". A shvatio sam da je pečenje rakije stvar biti naroda, više od tradicije. I morao sam to da naučim, priča nam Džon dok pretače "džibru" u kazan star preko 100 godina u selu Zagorica kod Topole u domaćinstvu Dragana Jovanovića, nadaleko poznatog po rakiji u Šumadiji.
Sve se odvija pod budnim okom dr Vladice Stanojevića, direktora državnog Zavoda za odrasle u Kragujevcu, najvećeg tog tipa u Evropi.
Dr Stanojević i domaćin Jovanović peku godišnje tri hiljade litara rakije šljive, dunje, kajsije, loze.
- Sad polako loži, najbolje je kad se na tihu vatru peče, objašnjava Jovanović Džonu, metodologiju i tajnu puta kako do dobre šljivovice.
Ni ne sluti da Džon ima debelo predznanje. U SAD glavni hit su privatne destilerije koje viski na tržištu plasiraju u teglama! Ima i puno ilegalnih destilerija sa čijim vlasnicina se američki šerifi brutalno razračunavaju. Ali elem.
- Šta je to, pita Džon.
- Brašno, odgovaraju domaćini dok optočinju kazan kako ne bi alkohol izvetreo u procesu proizvodnje.
Milion podpitanja. Objašnjavaju Džonu srpski domaćini kako šta. I sam diplomata se hvata u koštac. Sve dok nije potekla. Ne odvaja se od kazana.
I poneće sa kolegom Bojanom uspomenu iz Šumadije. Balon sa 15 litara tek ispečene rakije od čačanske "lepotice". Sa sve dudovim drvetom u balonu, što što ostade tajna koju ponosni Šumadinci nisu hteli da kažu što se stavlja i što mora da bude iz "srca" drveta.
PILOTI SPASENI U ZAGORICI
Gotovo je nepoznata istorijska činjenica da je u ataru sela Zagorice 1944.godine oboren saveznički avion i da su dva pilota iz SAD spasena zahvaljujući meštanima.
- Jedan je bio ranjen i njega su Šumadinci na rame odneli do Topole pet kilometara pešaka. Drugi je bio crnac. Obojicu su spasili i krili, pričaju meštani a vrata od jednog aviona i dalje svedoče o hrabrosti ovdašnjeg naroda. Doduše, sada služe kao krov na pomoćnom objektu jednog domaćinstva
(Kurir.rs / D. Ilić)
