ČAČAK - Šljiva u Srbiji rodila je kao nikada pre, ali zbog niske cene otkupa najveći deo roda, koji će, prema rečima stručnjaka, dostići neverovatnih 600.000 tona, završiće u kazanima za rakiju, ali neće se samo ona krčkati u „veseloj mašini“, slična situacija je i sa kajsijom koju je pre svega niska cena oterala u lampeke.
Navikao je Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka da ono što proizvede u svojim voćnjacima nema cenu na tržištu, pa je kako kaže, pre sedam godina potpalio lampek i danas proizvodi jednu od najboljih voćnih rakija u ovom delu Srbije. Tajna dobre rakije ne krije se samo u hrastovim burićima, već je neophodno i majstorstvo koje se u srpskim domaćinstvima ostavlja u nasledstvo.
Kako napraviti dobru rakiju od kajsije i sačuvati aromu zna Dragojle, decinijski poizvođač voćnih rakija.
“Prvi korak je da odstoji 21. dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka”, objašnjava nam Mojićević tajnu najomiljenijeg srpskog pića.
Za desetak dana, Dragojle će privesti kraju i 140-ti kazan, ali samo kada je u pitanju kajsija. Ipak, bilo da je žuto zlato ili šljiva, postoji način kako prepoznati kvalitet.
“Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna”,objašnjava nam Dragojle.
A ukoliko preteramo, šta onda raditi, pitali smo njegovog naslednika, Miletu Mojićević.
“Rakija ne miruje u buretu, a pogotovu u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa, tako da, pevajte i igraje", dodaje on.
Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade , dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet. Kvalitet je za mladog Mojićevića na prvom mestu, jer on ima ozbiljne planove za budućnost.
“Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i svoje mini fabrike tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bi taj kvalitet prodali, moram da imam sopstvenu destileriju i da ono što proizvedem bude spakovano u flaše kao moj proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde, u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živim. Treba mi pomoć, mislim da sam zakasnio za ovu godinu, da iskoristim neke od podsticaja države, nisam se na vreme raspitao šta mi sve treba od dokumentacije, ali iskreno i da vam kažem, ko živi od poljoprivrede, kao ja, nema vremena za gubljenje ,jer poslova ovih meseci na selu ima i više nego što može jedan čovek u gradu godišnje da iznese”, kaže Mileta Mojićević.
Nije lako proizvesti rakiju, a pokupiti kajsije koje su ove godine dobro rodile , pa nisu bile na ceni kako su voćari očekivali. Tako su Mojićevići, 20 tona kajsije ostavili za proizvodnju 2000 litara rakije.
Računice ima, ako se gleda u budućnost, kaže Dragojlov sin Mileta, jer kako kaže, nije svaka godina ista,a kvalitet se kad tad nagradi.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
