SUBOTICA - Mesni odbor rezervnih vojnih starešina Bajmok, održao je u tom bačkom selu svečanu sednicu, dodelio zaslužnima plakete povodom obeležavanja proboja Solunskog fronta u Srbiji i proslave 100 godina od formiranja Udruženja vojnih starešina Srbije.
U centru Bajmoka, položen je venac poginulim borcima i oficirima Vojske Srbije.
Nikola Lalić, sa činom rezervnog oficira, podsetio je da je pre sto godina formirano Udruženje oficira i podoficira Srbije.
"Sećamo se povodom velikog jubileja naših slavnih ratnika Vojvode Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, ali i drugih naših slavnih ratnika, vojnika i oficira, koji su dali svoj život i u poslednjem ratu na prostoru bivše SFRJ Jugoslavije. Njima odajemo počast, a plakete našim preživelim Subotičanima i Bajmočanima”, rekao je Lalić.
U Bajmok su stigli i penzioneri koji su davno otišli iz sela, a neki žive i u drugim zemljama Evrope. Svake godine se okupljaju, ne propuštaju jubileje. Tako je nekadašnji Bajmočanin Robert Egedi, mašinbravar po struci, sada penzioner, došao čak iz Pariza na proslavu jubileja.
"Bio sam učesnik prošlog rata i ponosan sam što sam član ovog udruženja. Svi mi stežu ruku što sam iz Pariza došao u Bajmok na proslavu i čestitaju što sam pomogao obnovu spomenika. Moji su preci došli kao Solunski dobrovoljci iz Nikšića, ali danas kao penzioner više vremena sam u Francuskoj. Ali, za značajne događaje sam uvek tu među svojima, u našem Bajmoku, ali i na proslavama potomaka Solunskih dobrovoljaca u Gornjoj Rogatici, Novom Žedniku, Rasini, Somboru, Aleksi Šantiću. Moje srce kuca za ovim krajem, jer volim svoju otadžbinu", s ponosom kaže Ratan Pejović.
Petar Gabrić iz SUBNOR-a Sombor kaže, da Srbija ima slobodu i budućnost, da našoj mladosti treba otvoriti nove mogućnosti, da ne idu na rad u inostranstvo.
Centralna proslava sećanja na proboj Solunskog fronta održana je u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić” na Rati-Bajmok, gde je je bivši oficir JNA i Vojske Srbije Dragutin Lukić, predsednik udruženja Potomci Solunskih dobrovoljaca „Kralj Petar“ Bajmok, Subotica poručio da Bajmočani ne zaboravljaju svoje ratne heroje.
"Naš Bajmok i naša Rata su svetli primeri ponosnih ljudi na našu prošlost, verujemo u slogu ljudi na ovom prostoru”.
Pavle Radović je rodom iz Plužina, a kao građevinski stručnjak iz Bosanske Gradiške, u vreme rata na prostor bivše Jugoslavije, posle ranjavanja došao je da se leči u Srbiji.
"Danas sam penzioner u Bajmoku, volim ove ljude, ali ponekad odem da vidim moj rodni kraj, ali i Gradišku”, kaže Radović, koji je i posle rata 130 puta dao krv onima kojima je potrebna.
Mihalj Krekuš je dobio priznanje kao najbolji artiljerac u prošlom građanskom ratu, koji je otišao u inostranstvo da radi, ali u Bajmok je došao zbog proslave i da poseti prijatelje.
"Mađar sam, ali ovde svi živimo u slozi, dobri smo prijatelji, susedi, ne gledamo ko je Bunjevac, Hrvat, Rom, Mađar ili Srbin. Ipak, odlazim na rad u EU, mesar sam po zanimanju, jer ovaj zanat dobro plaćaju u Nemačkoj i drugim zemljama u Evropi”.
Milan Kuridža iz Udruženja ratnih vojnih invalida grada Subotice, koji je ranjen u ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji, kaže da Srbija može u nove iskorake za bolji život svojih građana.
(Kurir.rs/N.H.)
NE PROPUSTITE
