ČAČAK – Sedamdesetogodišnji Dragan V. juče je otišao u seču šume u selo Gornji Banjani i više se nije vratio, jer mu je stablo palo na glavu i oduzelo život. Sličan scenaraio dogodio se i pre nekoliko dana u čačanskom selu Trnava gde je od drveta stradao još jedan muškarac, tako da je seča šume, po svemu sudeći, jedan od najrizičnijih poslova u Srbiji koji godišnje odnese na desetine života.
Dragoje Đoković ovim poslom se bavi preko dvadeset godina i kaže da je najbitnije u šumu otići odmoran i fokusiran isključivo na posao, jer mnoge su stvari koje na žalost mogu poći – naopako!
“Kad krene u seču drva, čovek treba prvo da se preksrti pet puta i pomoli Bogu pa tek onda da krene da obori bukvu”, rekao je za Dragoje i otkriva koliko je zapravo teško biti drvoseča.
“Rad u šumi teži je od rada u rudniku. Život ti uvek visi o koncu. Mogo ljudi izgubi život jer misli to je lako, ali ne može svako ovim da se bavi”, naglašava Dragoje.
Ovaj drvoseča kaže da to na koju će stranu drvo pasti zavisi od mnogo faktora.
“Prvo se mora pgledati krošnja drveta, na koju stranu ide, zatim da li ima suvih i odlomljenih grana, a onda krenuti u posek stabla. Nikako ne sme da se poseče skroz jer na panju može da se okrene i padne u neželjenom pravcu, već je neophodno ostaviti prostora po nekoliko centimetara sa obe strane. A ako krene nešto po zlu, samo streba brzo reagovati i baciti se u stranu ako za to uopšte ima vremena”, objašnjava ovaj drvoseča.
Međutim, kad se završi seča drva za ove vredne radnike potencijalni problemi i dalje ne prestaju, jer je svu tu posečenu građu potrebno natovariti na traktor i izvući, tako da je dinar zarađen u šumi očigledno jedan od najtežih, najopasniji i najkrvavijih.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
