ČAJETINA – Žene američkih i ruskih predsednika, kraljica Elizabeta, Jovanka Broz.. sve ove svetske dame nisu odolele lepoti i toploti rukom rađenih dzempera iz Sirogojna. Upravo ovaj tradicionalni odevni komad proslavio je planinu Zlatibor širom planete.
“Naučila sam plesti od svoje majke, i ta veština se u našoj porodici prenosila sa kolena na koleno. Za jedan džemper mi treba nekih sedam, do osam dana i potroši se oko kilogram vune. Stranci su oduševljeni, i to najviše oni koji dolaze iz hladnijih krajeva, kažu da ih ništa ne ugreje kao vuneni džemperi”, rekla je pletilja Slovenka Mitić.
Masovno pletenje džempera u Sirogojnu počelo je šezdesetih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvodnju.
Međutim ubrzo se uspostavilo da domaće ovce i nisu baš najbolje rešenje, tako da je sa Islanda dopremana gotova, ispredena vuna na kojoj su pletilje iz ovog kraja mogle da prikažu svu svoju maštu.
“Inspiracija se dobijala sa domaćih tkanih proizvoda, ćilimskih šara, a početkom sedamadesetih godina krenulo se sa cvetovima i oslikavanjem zlatiborskih pejzaža, kuća i drveća što je bio pun pogadak”, rekla je Rosa Ljubojević, rukovodilac u proizvodnji džempera.
Džemperi iz Sirogojna odavno su prestali da budu običan odevni komad i danas su oni brend zlatiborskog kraja.
“Mnogi posetioci koji dođu i kupuju dzempere kažu da ih oni podsećaju na detinjstvo, bude u njima nostalgiju i vraćaju ih u period kad su im bake plele džempere i čarape”, kaže Biljana Jovanović, prodavačica u Muzeju pletilja Sirogojno.
Potvrdu za lepotu i kvalitet zlatiborski dzemperi dobili su kroz brojne osvojene nagrade, a nije izostalo ni priznanje za podsticaj emancipacije seoske žene. Kako bi se radovi veštih Zlatiborki sačuvali od zaborava, izloženi su u Muzeju pletilja u Sirogojnu.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
