Najnovije vesti

UŽIČANI U VODENICE NE IDU TEK TAKO, ZAZIRU OD VAMPIRA: Po mraku se tamo ne ide bez glogovog štapa i dva čena belog luka!
Foto: RINA

još se strahuje od leptirice...

UŽIČANI U VODENICE NE IDU TEK TAKO, ZAZIRU OD VAMPIRA: Po mraku se tamo ne ide bez glogovog štapa i dva čena belog luka!

Srbija

UŽICE - Prema narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile - dobra i zla.

Legenda kaže da su se u noćnim satima u vodenici okupljali vampiri, vile i druga natprirodna bića, pa su tako seljani kad padne mrak ka vodenicama retko zalazili bez glogovog štapa i čena bela luka. Iako je ovaj strah neutemljen, u srpskom narodu ostao je da živi vekovima.

“Vodenice su u narodnoj svesti tajnovita zdanja sazdana između Boga i onoga sveta. Zato postoji mišljenje da se demoni tamo okupljaju i da su noću najaktivniji i najviše mogu nauditi čoveku. Uvek su se noću zaobilazile baš iz tih razloga, iako je poprilično jasno da vile ne igraju kolo u vodenici, ali to narodno verovanje ostalo je jako ukorenjeno u pojedinim delovima Srbije”, priča etnolog Snežana Ašanin za RINU.

foto: RINA

Verovanja u misterioznost vodenica ostala je i do danas iako ih je u Srbiji svakim danom sve manje.

“Strah je često proizilazio jer su često bile napravljene na izdvojenim mestima, na potoku u šumi, često su to u prošlosti bile i nepristupačne lokacije do koji se moralo namučiti kako bi se stiglo”, kaže Snežana.

Ali, ako pitate nekog od starih vodeničara da li veruju u ove priče uglavnom ostaju rezervisani, a neki često kažu da su priče o vampirima i vilama pokrenuli upravo vlasnici vodenica kako bi je u noćnim satima spasili od pljačkanja i obijanja.

foto: RINA

“Decenijama unazad radim za vodeničkim kamenom i nemam strah, mada retko u noćnim satima i dolazim na potok”, otkriva vodeničarka Sovija Marković iz Bajine Bašte.

Obavijene su bile i zauvek će ostati obavijene velom tajnovitosti. Prema jedinom ikada napravljenom popisu vodenica iz 1867. godine, u Srbiji je bilo 7.510 potočara, a najviše u užičkom kraju, čak više od 100. Na meljavu je dolazilo na hiljade meštana okolnih sela, ali po danu. Vodenički kamen neprestano se okretao.

(Kurir.rs/RINA)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...