ČAČAK - Ručno vezen stolnjak ili tkan ćilim nekad su se mogli videti u svakoj kući. Vredne devojke godinama su strpljivo spremale svoj miraz pletući i tkajući, a ako nisu dobro baratale iglom i koncem nisu bile poželjne udavače.
“U moje vreme koja devojka nije znala da hekla ili bilo šta drugo od ručnih radova, smatralo se da joj nešto fali. Sve te veštine od malena su se učile od majke i bake i bilo je nemoguće da se to ne usvrši do dvadestih godina”, kaže Radojka Tripković koja, iako je prešla pedesetu, i dalje za drage ljude plete bez muke.
Međutim, vremena su se promenila i ručni radovi jedno vreme nisu bili u modi, ali njihova vredost je neprolazna i kako bi se ona sačuvala zaslužne su žene iz čačanskog udruženja „Bosiljak”, koje su okupile sugrađanke da bi im pokazale kako se to radilo nekad.
U prostorijama u kojima one stvaraju ujedno je i rasadnik znanja, jer i oni koji nikad nisu uzeli iglu i konac tu su naučili tajne starih zanata.
„Krenulo je sa redizajnom nameštaja i dekupažom, a sada imamo i radionice za tkanje, za pustovanje vune, zlatovez, šivenje, heklanje, pletenje, za modeliranje. Ovde se veze, plete, tka, trukuju mustre. Veština trukovanja je odavno zaboravljena, ali u ovom udruženju vredne ženske ruke oživljavaju sećanje na ovu tehniku.
Trukovanje je ustvari preslikavanje sa određenog papira na kome već postoji određena mustra, kako se to u vezu i zove, i onda se sa te mustre preslikava preko indiga na materijal” , rekla je predsednica udruženja „Bosiljak” Slavica Jezdimirović.
Sećate li se ovoga dok ste išli kod bake na selo...
Kako kažu ove vredne žene, ručni radovi omiljeni su i širom sveta, jer strani gosti vrlo često vole odavde da ponesu neki pleteni, vezeni suvenir koji će ih podsećati na Srbiju.
RINA
