ĆUPRIJA - Od sindroma hroničnog umora, bolesti koju karakteriše dugotrajan umor, bolovi u mišićima, letargija, nedostatak energije za najobičnije aktivnosti, nesanica, apatija... poslednjih godina pati sve više ljudi u svetu.
Za lečenje ove bolesti važna je pravovremena dijagnoza, ali zbog "širokog spektra simptoma, često se dešava da bolest ne bude na vreme prepoznata i nekada prođe i godina dok lekari ne utvrde pravu dijagnozu i otpočnu lečenje", ocenjuju u Udruženju obolelih od sindroma hroničnog umora u Ćupriji.
Predsednica Udruženja Ina Ignjatović, povodom Međunarodnog dana podizanja svesti o hroničnim neurološkim i imunološkim obolenjima, izjavila je novinarima da je "Svetska zdravstvena organizacija utvrdila šifru za ovu bolest a u Srbiji još nije u registru, što znači da smo za naš zdravstveni sistem još uvek nevidljivi".
U Ćupriji je krajem prošle godine održan naučni skup na temu bolesti hroničnog umora, na kome su učestovali brojni medicinski stručnjaci, podsetila je Ignjatovićeva.
U vreme epidemije korona virusa, ljudi koji pate od bolesti hroničnog umora, često su prijavljivali pogoršanje postojećih simptoma, čak i priliko blažih respiratornih infekcija, dodala je Ignjatović.
Udruženje obolelih od sindroma hroničnog umora u Ćupriji ima oko 50 članova, a Međunarodni dan podizanja svesti o hroničnim neurološkim i imunološkim obolenjima, obeležilo je sa srodnim udruženjima iz Slovenije i Hrvatske.
(Kurir.rs/Tanjug)
