Srbija nema velikih prirodnih jezera, a od veštačkih najveće je Đerdapsko, na Dunavu, pa Vlasinsko, nastalo 1949. pregrađivanjem reke Vlasine zbog izgradnje sistema hidroelektrana „Vrla”.
Taloženje i raspad
Pod vodom se tada našla močvara, a nakon punjenja jezera sa dna su se na površinu podigli komadi treseta, od kojih su neki imali površinu koja se meri hektarima. Treset, vrsta tla nastala taloženjem i delimičnim raspadom biljaka, i sada se povremeno diže, a takva ostrva, nošena strujama i vetrom, plove jezerom. Ovo predstavlja atraktivan i redak fenomen - u Evropi, recimo, takvih plutajućih ostrva ima još samo u Škotskoj.
Do pre nekoliko godina ova ostrva uništavana su zbog prodaje treseta. Uz podršku čelnika Surdulice, u čijoj je nadležnosti jezero, devastiranje prirodnog bogatstva je zaustavljeno.
Ostrva se, naime, ili sama nasuču na obalu, ili ih ljudi privuku lancima i tu privežu pa komadaju. A kad su tako privezana, talasi i promene nivoa vode u akumulaciji razbijaju ih.
Debljina ovih „lađa” može biti metar, ali i tri-četiri, a obrasla su travom. Na nekima rastu i retke maljave breze, a njihove krošnje imaju ulogu jedara. Dešava se i da na ostrvo nasađeno na obalu pređe krava, pa kad vetar promeni smer, zajedno plove glatkom površinom jezera, na radost posmatrača.
Elastično tlo
Vožnja do tresetnog ostrva koje su struje zaglavile između dve strane jednog rukavca daje jedinstven osećaj: tlo je toliko elastično da se ugiba pod nogama kao površina onih velikih vazdušnih dušeka u luna-parkovima, i mami i odraslog čoveka da skače i na sve se moguće načine ponaša detinjasto. Još kad talasi zaljuljaju površinu na kojoj rastu breze, pa ove počnu da se krive, čovek se prosto naljuti na sve koji su dozvolili komadanje ostrva.
Kurir/Momčilo Petrović/Foto: Printscreen
