Polaganjem venaca kraj spomen-kosturnice na Gučevu danas je obeležana 106. godišnjica jedne od najtežih bitaka Velikog rata.
Počast palim junacima odale su delegacije Grada Loznice, Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, Saveza boraca i lozničkog Centra za kulturu "Vuk Karadžić".
Predstavnik gradske uprave, pomoćnik gradonačelnika Ljubinko Đokić, kazao je da ‘’svetli primer herojstva gučevskih boraca neće i ne može biti nikada zaboravljen’’, i da su oni ‘’naša prošlost i naš nacionalni identitet’’, dok je Miloš Dejanović, pukovnik u penziji, govorio o Gučevskoj bici. Dejanović koji je napisao knjigu ‘’Bitka na Gučevu 1914. - Epopeja na pragu Srbije’’ , a upravo je završio drugu ‘’Dolina Jadra avgusta 1914.’’, govorio je o značaju bitke na Gučevu. Prema njegovim rečima, cela Bitka na Drini u koju ulaze bitka na Gučevu i Mačkovom kamenu uopšte nije, ili je veoma malo spominjana u našoj istoriji i sredstvima javnog informisanja kao i da se, pre svega zahvaljujući medijima, društvenim mrežama i galeriji ‘’Drinska bitka’’ otvorenoj u Banji Koviljači, poslednjih godina ta slika ipak promenila.
Kod spomen-kosturnice je izveden i prigodan umetnički program u kom su učestvovali etno grupa ‘’Lozice’’ i loznički guslar Milutin Đuričić. Borbe na Gučevu, poznate i kao ’’Bitka iznad oblaka’’, trajale su 55 dana, od septembra do početka novembra 1914. godine.
Austrougarska je posle velikog poraza na Ceru u avgustu iste godine, prve srpske pobede u Velikom ratu, početkom septembra opet napala Srbiju. Na Gučevu je srpska vojska zaustavila neprijatelja i na ovoj planini vodila se ogorčena bitka, a malobrojniji i lošije opremljeni srpski vojnici uspeli su da zaustave znatno bolje opremljenog i brojnijeg neprijatelja. Odolevali su sve do početka novembra kada su se povukli, ali je ovom bitkom Vrhovnoj komandi i generalu Živojinu Mišiću omogućeno vreme da pripreme veličanstvenu pobedu u Kolubarskoj bici. Na Gučevu se odigrala jedna od prvih rovovskih bitaka na svetu, a da bi onemogućila dejstvo austrugarske artiljerije srpska vojska je svoje rovove kopala veoma blizu neprijateljskim pa su negde bili udaljeni tek nekoliko metara.
Austrijanci su 1916. započeli gradnju spomenika kao njihove spomen kosturnice, ali je nisu završili. Udruženje rezervnih oficira i ratnika je posle oslobođenja tu sahranilo posmrtne ostatke srpskih vojnika, a austrougarska obeležja zamenjena su našim pa je od 1929. to postala zajednička grobnica jer pored srpskih na tom mestu počivaju i poginuli neprijateljski vojnici.
T.Ilić
